Летонска Совјетска Социјалистичка Република — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 20:
приступница датум2 = [[5. август]]а [[1940]]. |
приступница догађај3 = Независност |
приступница датум3 = [[6. септембар|6. септембра]] [[1991]]. |
приступница догађај4 = |
приступница датум4 = |
Ред 51:
коментар = Летонска ССР је одликована: <br /> [[Датотека:Leninorder.jpg|30п]] [[Орден Лењина|Орденом Лењина]]
}}
'''Летонска Совјетска Социјалистичка Република''' ({{јез-лет|Latvijas Padomju Sociālistiskā Republika}}; {{јез-рус|Латвийская Советская Социалистическая Республика}} је била једна од република које су сачињавале [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]]. Успостављена је [[21. јул]]а [[1940]]. године, испрва као марионетска држава Совјетског Савеза. Ускоро су, [[17. јун]]а, на њену територију дошле трупе [[Црвена армија|Црвене армије]], у складу с [[
Прва слободно изабрана скупштина Летонске ССР обзнанила је Декларацију о „обнови и независности Републике Летоније“, [[4. мај]]а [[1990]]. године и преименована у [[
== Историја ==
=== Летонска Социјалистичка Совјетска Република ===
{{Посебан чланак|Летонска Социјалистичка Совјетска Република}}
Након пораза [[Немачко царство|Немачке]] у [[Први светски рат|Првом светском рату]] и повлачења њених јединица са балтичког подручја, добивеног [[
У [[пролеће]] [[1919]]. године, летонске снаге под покровитељством [[Антанта|Антанте]] и немачке паравојне формације [[Фрајкори|Фрајкорпс]], покренули су офанзиву против летонских комуниста. Главни град [[Рига]] освојен је [[22. мај]]а 1919., а територија совјетске републике је после тога обухватала само крајњи источни део [[Летонија|Летоније]]. Летонска совјетска република нестала је почетком [[1920]]. године, под налетом здружених летонских и пољских снага.
=== Припајање Совјетском Савезу ===
Након закључења [[Споразум
Након упућивања бројних захтева и ултиматума, совјетске трупе су, [[16. јун]]а [[1940]]. године, коначно ушле у Летонију.<ref>[http://books.google.com/books?id=BY4PRvpJT78C&q=%22Soviet+invasion+of+the+Baltic+states+in+1940%22&dq=%22Soviet+invasion+of+the+Baltic+states+in+1940%22&ei=686gSM7yDZD4igGi7536BA&pgis=1 Soviet invasion of the Baltic states in 1940 @ ''Documents By France, International Peasant Union, Assemblée de l'Union; 1960''], Приступљено 10. 4. 2013.</ref><ref>[http://books.google.com/books?q=%22unable+to+prevent+the+Soviet+invasion+of+the+Baltic+states+in+1940%22&btnG=Search+Books the Soviet invasion of the Baltic states @ A Dictionary of Twentieth-century World History] ; Oxford University Press, 1997; ISBN 019280016</ref><ref name="TM006241940">[http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,764071-2,00.html Five Years of Dates] at Time magazine on Monday, Jun. 24, 1940.</ref>
Ред 70:
[[Датотека:Latvian SSR 1940.jpg|десно|мини|350п|Совјетска мапа Летонске ССР 1940. године]]
Следећег месеца проведени су намештени парламентарни избори, на којима су убедљиво победили [[комунизам|комунисти]]. После тога, комунистичка влада је изгласала жељу да се Летонска ССР придружи Совјетском Савезу. Летонија је зваично придружена СССР-у [[5. август]]а 1940. године. Стара летонска влада наставила је да функционише у егзилу.
Након приступања Летоније СССР-у, генерал [[Иван Серов]] наредио је депортације „антисовјетских елемената из Литве, Летоније и Естоније“. Током ноћи [[13. јун|13]]./[[14. јун]]а [[1941]]. године, 15.424 грађана Летоније депортовано је у логоре и посебна насеља у [[Сибир]]у.<ref>{{cite book |editor= Elmārs Pelkaus |title= Aizvestie: 1941. gada 14. jūnijā |year= 2001 |publisher= Latvijas Valsts arhīvs; Nordik |location= Riga |language= Latvian, English, and Russian |isbn= 9984-675-55-6 |oclc= 52264782 }}</ref>
Ред 86:
Пошто није било довољно особља које би управљало целокупном новоизграђеном индустријском структуром, у Летонску ССР доселио се велик број других народа, углавном [[Руси|Руса]], што је смањило бројност Летонаца у властитој земљи.
Крајем [[1980е|1980]]-их, [[Михаил Горбачов]] је покренуо програме реформи, назване [[Гласност]] и [[Перестројка]]. Већ у [[лето]] [[1987]]. године, у Риги су организоване велике демонстрације за независност Летоније. До [[1988]]. године, Балтичким републикама је осигурана већа аутономија, а у Летонији је допуштена упораба старе националне [[Застава Летоније|летонске заставе]]. На демократским изборима у [[март]]у [[1990]]. године, 2/3 места у Врховном совјету освојили су кандидати Летонског народног фронта, који су се залагали за независност земље. [[4. мај|Четвртог маја]], Совјет је прогласио независност републике, која је исти дан променила име у [[Летонија|Република Летонија]]. Влада у Москви није признала незавосност Летоније, него ју је наставила сматрати конститутивном совјетском репулбиком. [[Јануар]]а [[1991]]. године, совјетске политичке и војне снаге безуспешно су покушале збацити владу Републике Летоније, окупиравши неке установе у Риги и основавши Комитет народног спаса.
Република Летонија је, [[21. август]]а 1991, прогласила крај прелазног периода и прогласила пуну независност.<ref name="FINemb">{{cite web|url=http://www.finland.lv/public/default.aspx?nodeid=38439&contentlan=2&culture=en-US |title=History - Embassy of Finland, Riga |publisher=Embassy of Finland, Riga |quote=''Latvia declared independence on 21 August 1991''...''The decision to restore diplomatic relations took effect on 29 August 1991'' |date = 9. 7. 2008. |accessdate = 2. 9. 2010.}}</ref> Совјетски Савез је, [[6. септембар|6. септембра]] 1991. године, званично признао независност Балтичких земаља.
== Контроверзе ==
Владе [[Балтичке државе|Балтичких земаља]],<ref>[http://www.am.gov.lv/en/latvia/history/occupation-aspects/ The Occupation of Latvia] at Ministry of Foreign Affairs of the Republic of Latvia</ref><ref>[http://newsfromrussia.com/cis/2005/05/03/59549.html Estonia says Soviet occupation justifies it staying away from Moscow celebrations - Pravda.Ru], Приступљено 10. 4. 2013.</ref> [[Европски суд за људска права]] и Веће Уједињених нација за људска права<ref>[http://daccessdds.un.org/doc/UNDOC/GEN/G08/117/59/PDF/G0811759.pdf UNITED NATIONS Human Rights Council Report], Приступљено 10. 4. 2013.</ref>, [[Сједињене Америчке Државе]]<ref name="USA">[http://www.state.gov/p/eur/rls/rm/86539.htm U.S.-Baltic Relations: Celebrating 85 Years of Friendship] at state.gov</ref> и [[Европска унија]]<ref>{{cite journal |last=European Parliament |title=Resolution on the situation in Estonia, Latvia, Lithuania |journal=Official Journal of the European Communities |volume=C 42/78 |date = 13. 1. 1983. |url=http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/8/80/Europarliament13011983.jpg}}</ref><ref>[http://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?pubRef=-//EP//NONSGML+MOTION+B6-2007-0215+0+DOC+PDF+V0//EN Motion for a resolution on the Situation in Estonia] by [[EU]]</ref> сматрају да је Летонија године [[1940]]. била окупирана од стране Совјетског Савеза, што је било одобрено у [[Споразум
== Функционери Летонске ССР ==
Ред 97:
=== Председници ===
* '''Председник Президијума врховног совјета'''
** [[Аугустус Кирхенстејнс]] (25. август 1940. – 11. април 1952.; у егзилу у [[Руска
** [[Карлис Озолинс]] (11. април 1952. – 27. новембар 1959.)
** [[Јанис Калнберзинс]] (27. новембар 1959. – 5. мај 1970.)
Ред 109:
=== Премијери ===
* '''Председник Већа народних комесара'''
** [[Вилис Лацис]] (25. август 1940. – август 1946.; у егзилу у [[Руска
* '''Председник Већа министара'''
** [[Вилис Лацис]] (август 1946. – 27. новембар 1959.)
|