|
== Хидрогеологија у Србији ==
Почетак развоја хидрогеологије у [[Србија|Србији]] је средина [[XIX век]]а, када су бројни аустријски балнеолози започели испитивања лековитих вода. У последњој деценији препрошлог века, у Србији се појавњују бројни радови о подземним водама, чији су аутори били наши еминентни научници: [[Светолик Радовановић]], [[Јован Жујовић]], [[Јован Цвијић]] и [[Марко Леко]].
- ALUVIJALNI NANOS (eng: Alluvioum deposit; rus: Аллювиальные отложения )
Sedimenti u rečnim dolinama – gline , peskovi, šljunkovi i sl. koje je reka nataložila u bliskoj prošlosti.
- ARTESKA IZDAN (eng: Artesian water body; rus: Артезианские воды)
Izdan formirana u vododrživoj i vodopropusnoj litološkoj seriji tvorevina koja je ograničena vodonepropusnim podinskim i povlatnim slojem. U pojedinim delovima vododrživa serija se povezuje sa vodopropusnim tvorevinama do površine terena preko koje se izdan hrani vodom. Kod arteske izdani razlikujemo oblast prostiranja, zonu hranjenja, zonu isticanja sabirnu površinu, pijezometarsku površinu (teoretski statički nivo izdani) i arteski pritisak. Iz arteske izdani dobijaju se arteska i subarteska voda.
- BALNEOLOGIJA (eng: Balneology; rus: Курортология)
Proučavanje banja, nauka o mineralnim izvorima koji služe za lečenje (piće ili kupanje).
- BUNAR (eng: Well; rus: Колодец)
Vodozahvatna vertikalna građevina koja služi da se njome dođe do izdanske zone i da se preko nje vrši eksploatacija ili osmatranje podzemnih voda. Prema načinu izgradnje mogu biti: a) kopani, b) bušeni i c) zabivni odnosno utisni. Prema dubini plitki i duboki. U zavisnosti od tipa izdanskih voda koje koriste mogu biti: a) obični – koriste vodu freatske izdani ili drugih plitkih izdani sa slobodnim nivoom, b) arteski – koriste vodu iz arteske izdani sa pozitivnim pijezometarskim nivoom, c) subarteski – koriste vodu iz arteske izdani sa negativnim nivoom. Prema položaju vodoprijemnog dela bunara u izdanskoj zoni mogu biti: a) savršeni – kada je vodoprijemni deo bunara do vodonepropusne podloge izdani i b) nesavršeni – kada mu je vodoprijemni deo negde iznad vodonepropusne podloge u izdanskoj zoni. Bunar je zaštićen od obrušavanja kamenim zidom ili zidom od opeke (u lesnim naslagama postoje nepodgrađeni bunari), betonskim, limenim ili čeličnim prstenovima. Kod bušenih dubokih bunara, konstrukcija se sastoji od punih cevi koje mogu biti: gvozdene, azbest-cementne, plastične i od drugih materijala. Perforirani deo sastoji se od perforirane cevi sa prorezima različitih oblika i dimenzija. Ovaj perforirani deo koji se spušta u izdansku zonu oblaže se šljunčanim filtrom ili žičanim, plastičnim ili staklenim mrežama. Ove mreže imaju rupice različitih dimenzija što zavisi od vrste tkanja. Koja će se vrsta materijala upotrebiti pri konstruisanju bunara zavisi od hidrogeoloških uslova, geološkog profila bunara, kvaliteta vode, uslova eksploatacije i td.
- VRELO (eng: Large spring; rus: Большой источник)
Izvori koji daju preko 10 l/s vode. Naročito su česti u karstu. U narodu se ovaj termin često primenjuje i za sve jače izvore.
- VRTAČA (eng: Sink hole; Swallow hole; rus: Котловина)
Okruglasta zatvorena udubljenja u karstu, čije su strane manje više nagnute i na dnu se spajaju obrazujući levak. Postoje različitih oblika i dimenzija (levkaste, tanjiraste i bunaraste).
- GEJZER (eng: Geiser; rus: Гейзер)
Vreli izvori u mladim vulkanskim oblastima koji periodično izbacuju vodu po nekoliko metara u visinu (ponekad od 30 do 100 m). Mehanizam gejzera je najlogičnije objašnjen po teoriji Bundzena.
- DRENIRANJE (eng: Drainage; rus: Обезвоживание; Осушение; Дренирование)
Odvođenje vode; spuštanje nivoa vode usled odvođenja vode iz jedne oblasti putem posebnih građevina – drenaža koje su predstavljene najčešće perforiranim cevima.
- IZDAN (eng: Aquifer; rus: Водоносный пласт)
Izdan je prirodna nakupina slobodne podzemne vode koja može da izdaje vodu tj. da hrani izvore, reke, bunare i druge prirodne i veštačke vodne objekte. Formira se u zemljinoj kori u stenama koje su sposobne da primaju, zadržavaju i propuštaju podzemnu vodu. U vertikalnom profilu može se razlikovati izdanska zona u kojoj je formirana izdan. Donja granica ove zone je nepropusna podina, a gornja granica nivo izdani. U zavisnosti od poroznosti stena u кojima se izdan formira možemo razlikovati više tipova izdani: 1) Zbijeni tip izdani, formira se u stenama sa intergranularnom poroznošću, a u zavisnosti od geoloških uslova ova se deli na: freatsku i artesku izdan. 2) Razbijeni tip izdani koji se u zavisnosti od tipa proznosti može podeliti u dve grupe: pukotinsku i karstnu izdan. Svaka izdan ima određene elemente od kojih zavisi količina vode u izdani, među njima su: oblast prostiranja, zona hranjenja i zona isticanja, sabirna površina i debljina izdani.
- IZVOR (eng: Spring; rus: Источник; Родник; Ключ)
Prirodni izdanak podzemne vode neposredno na zemljinu površinu ili ispod vodene površine (podmorski izvori, subakvalni, vrulje). Prema mehanizmu isticanja dele se na: 1) silazne ili gravitacione koji u zavisnosti od geološkog sastava terena mogu biti: a) depresioni, b) prelivni, c) kontaktni, d) barijerni i e) pukotinski; 2) uzlazni mogu biti a) arteski, b) pukotinski uzlazni, c) gasirani uzlazni i d) gejzeri. U karstu se izdvajaju drugi tipovi izvora koji se mogu uključiti u prethodnu podelu, ali zbog svoje specifičnosti češće se izdvajaju kao: a) vrela (voklijska vrela), b) estavele, c) bočatna vrela, d) potajnice i e) vrulje.
- KARST (KRŠ, KRAS) (eng: Karst; rus: Карст)
Skup specifičnih pojava vezanih za dejstvo vode u stenama lako rastvorljivim u vodi kao što su karbonatne, haloidne i sulfatne. Među ovim pojavama su: 1) morfološko stvaranje specifičnog reljefa na površini terena sa škrapama, vrtačama, uvalama i karstnim poljima, u podzemlju sa pećinama, kanalima i kavernama, bezdanima (jamama) i ponorima; 2) hidrološko retki površinski tokovi, bezvodnost površine terena, bogatstvo u podzemnim vodama na većim dubinama, pojava snažnih karstnih vrela naročito na kontaktu karsta i nekarsta. Karst može biti go (holokarst) i pokriven (merokarst – sa prelaznim tipovima Kosova i Jura), plitki (epikarst) i duboki (endokarst).
- KOEFICIJENT FILTRACIJE (k) (eng: Transmission coefficient; rus: Коэффициент фильтрации)
Predstavlja postojanu veličinu koja karakteriše vodopropusnost određenih vrsta stena. Pri hidrauličkom gradijentu ravnom jedinici koeficijent filtracije ravan je brzini kretanja vode i izražava se u cm/s ili m/dan. Pri hidrogeološkim istraživanjima ovaj keoficijent određuje se za svaki vodonosni horizont laboratorijskim i terenskim metodama.
Na vrh strane
- MINERALNA VODA (eng: Mineral water; rus: Минеральная вода)
Voda koja u sebi sadrži preko 1 g rastvorenih mineralnih materija na 1 litar vode i sadrži one elemente ili jedinjenja koja u malim količinama imaju terapijsko dejstvo na organizam.
- PIJEZOMETAR (eng: Observation well; rus: Пьезометр)
Bušeni ili kopani bunar koji služi za osmatranje oscilacija nivoa izdani, odnosno za osmatranje i proučavanje režima podzemnih voda. Osmatranje se vrši nad: kolebanjem nivoa izdani, temperaturnim promenama, promeni hemijskog sastava vode i sl.
- PODZEMNA VODA (eng: Ground water; Subsurface water; rus: Подземная вода; Грунтовая вода)
Sve vode koje se nalaze ispod površine terena u ma kom vidu i ma kom agregatnom stanju. Ova voda može biti slobodna ili gravitaciona i vezana za čestice stena kao kapilarna, opnena i higroskopna. Podzemna voda može biti kao tečna, čvrsta u vidu leda i kao gasovita u vidu vodene pare. U zemljinoj kori podzemna voda može se naći u tečnom agregatnom stanju i na dubini od 14 km.
- PONOR, BEZDAN (eng: Abyss; Swallow hole; rus: Понор; Пропасть)
Vertikalni otvori, pukotine u karstu kroz koje propada površinska voda.
- POROZNOST (eng: Porosity; rus: Пористость)
Svojstvo stene da sadrži pore i šupljine bez obzira na njihovu veličinu, raspored i povezanost. Izražava se procentom pora u odnosu na ukupnu zapreminu. Poroznost može biti: ukupna i aktivna poroznost, zatim primarna i sekundarna, intergranularna ili međuzrnska, sunđerasta ili šupljikava, pukotinska, kavernozna i sl.
- HIDROLOŠKI CIKLUS (eng: Hidrologic cycle; rus: Гидрологический цикл)
Ciklus koji zahvata kružno kretanje vode i vodene pare iz atmosfere na zemljinu površinu, po površini zemlje, ispod zemljine površine i ponovo vraćanje u atmosferu preko evaporacije i transpiracije.
== Спољашње везе ==
| 