Иберија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 13:
Термин '''Иберија''' је искључиво грчки термин, као што је термин '''[[Хиспанија]]''' искључиво латински термин. Заменити термине '''шпански''', '''иберијски''' или '''хиспански''' је грешка јер сваки од ова три термина носи са собом различитости епоха и амбијента у којима су настали. Порекло термина није са сигурношћу познато — могуће је да јхе настало од имена народа '''Ибера''', међутим, исто тако је могуће да је народ добио име по територији коју је настањивао.
 
Упознавање Иберијског полуострва као географске целине је био веома спор процес. Удаљеност од културног центра античког доба је била веома велика, тако да није јасно какав су концепт могли да имају стари [[Античка Грчка|Грци]] и [[Феничани]] о географији полуострва. Оба народа су у оно време изражавала само економски интерес у односу на ову територију, што нас наводи на закључак да су можда познавали медитеранску обалу и понеки део у унутрашњости.
 
Историчари верују да су [[Феничани]] поседовали [[географија|географске]] податке који су за њих били важни и да су чак постојали текстови који су садржали доста информација. Зна се да је у [[1. век|I]] веку мудри и учени краљ Хуба од Мавретаније ({{јез-ес|Juba de Mauritania}}) имао огромну библиотеку која је садржала феничанске текстове и [[књижевност]], и да је јеврејски географ Марино из [[Тир]]а имао доста материјала на основу кога је саставио мапу света, мапу која је послужила у великој мери научнику [[Клаудије Птоломеј|Клаудију Птоломеју]]. Међутим, ни [[Античка Грчка|Грци]] ни [[Римљани]] нису много обраћали пажњу на ове списе тако да их нису ни сачували нити превели, што је један од разлога што су данас ти списи непознати.