|
'''Успенска црква''' је [[православље|православни]] храм у [[Нови Сад|Новом Саду]] којои се налази у близини [[Срспког народног позоришта]].
{{sređivanje}}
Окосница развоја краја, и центар његовог верског живота била је стара УСПЕНСКА ЦРКВА смештена у истоименој улици (бр. 12) у непосредној близини Срспког народног позоришта.
Слава ове цркве је Успење [[Богородица|Богородице]] па се зато назива и Успенска.
Када је реч о новосадским сакралним споменицима за већину је везано правило да су настали у два градитељска слоја, пре и после Буне. То је случај и са овом црквом чија је храмовна слава дан Богородичиног успења, те се по томе и назива Успенском. Прва Успенска црква је била скромна грађевина изграђена непознате године у западном делу града који је тада био под цивилном, камералном управом. Испрва је била веома скромна одражавајући тадашње материјално стање тек пристиглих Срба. Када је после неколико деценија њихово материјално стање побољшано, смогли су снаге и новца да 1765. године почну са градњом већег и лепшег храма.
Прва Успенска црква је била скромна грађевина изграђена непознате године у западном делу града који је тада био под цивилном, камералном управом. После неколико деценија, [[1765]]. године почета је изградња већег и лепшег храма.
Зидање, за оно време монументалне грађевине, било је, с обзиром на расположиву технику, сложено и напорно. Приликом градње десио се и један несрећан случај. Са скеле је пао један зидарски радник чије име није забележено, а његовој породици је као надокнада исплаћено свега 8 форинти.
Када је црква завршена, [[1772]]. године, била је најлепша у граду. Посебно се истицао њен [[барок]]ни торањ привлачећи пажњу пролазника. У унутрашњости се истиче [[олтар]]ски простор у коме је под обложен ружичастим [[мермер]]ом.
Када је црква завршена 1772. године, била је до тада најлепша у граду. Високо се уздизао њен барокни торањ привлачећи пажњу пролазника. У унутрашњости се истиче олтарски простор у коме је под обложен ружичастим мермером и где се налази једна од најлепших часних трпеза у Војводини, клесана у пинк мермеру са рељефним декорацијама и барокним украсима. Уређење унутрашњости храма био је дуг, сложен процес који је потрајао годинама. Три звона цркви је поклонила уважена госпођа Дионисија, супруга новосадског трговца Михаила Ђурковића. Ни једно од тих звона није сачувано; два су 1916. године Аустријанци претопили у ђулад, а треће је пукло и више није било за употребу. Предивни иконостас осликао је Јанко Халкозовић пореклом из «Маћедоније» уз помоћ новосадског сликара Васе Остојића. Иконостас спада у групу најразвијенијих и резбаријом најбогатијих олтарских преграда из времена барока на нашим просторима. Позлаћена разноврсна орнаментика има велику уметничку и занатску вредност. Од ликовног програма посебно се истиче циклус Христових мука и Богородичин циклус.
Иконостас је осликао [[Јанко Халкозовић]] пореклом из [[Република Македонија|Македоније]] уз помоћ новосадског сликара [[Васа Остојић|Васе Остојића]]. Иконостас спада у групу најразвијенијих и резбаријом најбогатијих олтарских преграда из времена барока на просторима Србије. Позлаћена разноврсна орнаментика има велику уметничку и занатску вредност.
На спољњем зиду цркве постоји неколико гробница, а својом лепотом се посебно истиче гробна плоча царско-краљевског капетана Јована Јанковића од Бриња са његовим племићким грбом. Плочу је поставила 1843. године његова сестра бароница Еуфемија Јовић. Све до пред крај 70.- тих година 20. века црква је имала парохијску кућу и порту са лепом оградом и барокном, зиданом капијом. У порти су се налазили гробови значајних парохијана и свештеника Успенске цркве. Све је то разрушено приликом изградње Српског народног позоришта. ▼
Текст приредио користећи се архивском грађом и истраживањима Драган Пушић-Суботић
▲На спољњем зиду цркве постоји неколико гробница, а својом лепотомистиче се посебно истиче гробна плоча царско-краљевског капетана Јована Јанковића од Бриња са његовим племићким грбом. Плочу је поставила [[1843 ]]. године његова сестра бароница Еуфемија Јовић. Све до пред крај 70.- тих година 20. века црква је имала парохијску кућу и порту са лепом оградом и барокном, зиданом капијом. У порти су се налазили гробови значајних парохијана и свештеника Успенске цркве. Све је то разрушено приликом изградње Српског народног позоришта.
Све до пред крај [[1970е|1970их]] година [[20. век]]а [[црква]] је имала парохијски дом и порту са. У порти су се налазили гробови значајних парохијана и свештеника Успенске цркве. То је разрушено приликом изградње Српског народног позоришта.
[[Категорија:Цркве у Војводини]]
[[Категорија:Нови Сад]]
| 