Ужице — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 5:
== Историја ==
== <small>Стари и Средњи век</small> ==
Први становници Ужица и околине били су [[Илири]], односно њихова племена Партини и Аутаријати. Широм ужичког краја оставили су своје гробнице и споменике. Доласком [[Римљани|Римљана]], ови простори увршћени су у састав провинције Далмације, а Илири су романизовани.
Линија 10 ⟶ 12:
У [[Средњи век|средњем веку]] долазе [[Словени|словенска]] племена, а потом и [[Срби]] из [[Бела Србија|Беле Србије]]. Око 1180. године, велики жупан [[Стефан Немања]] је Ужице припојио [[Рашка|Рашкој]], а пре тога налазило се у поседу жупана [[Страцимир]]а. Када је [[краљ Драгутин]] абдицирао у корист свог брата [[краљ Милутин|Милутина]], за себе је задржао [[Златибор]], [[Ариље]] и Ужице, и, добивши од угарског краља [[Мачва|Мачву]], створио је тзв. Сремску краљевину. Када је краљ Драгутин умро, ови крајеви опет су ушли у састав [[Средњовековна Србија|Србије]]. Након смрти [[Цар Душан|цара Душана]], Ужице је ушло у посед [[Војислав Војиновић|Војислава Војиновића]], ког је на силу збацио [[Никола Алтомановић]]. Удруженим снагама, [[Лазар Хребељановић|кнез Лазар]] и [[Твртко I|Твртко Први]] победили су Николу Алтомановића, ослепели га у Ужицу и развластили, а његове поседе поделили међусобно. Том приликом, Ужице је припало кнезу Лазару.
[[Турци]] су освојили Ужице [[1463]]. године, и остали у њему наредна четири века. Од тада је било у оквиру [[Смедеревски санџак|Београдског Пашалука]], све до [[1807]]. године, када га је током [[Први српски устанак|Првог српског устанка]], српска војска
== <small>Ужичка Република</small> ==
Током немачке окупације у [[Други Светски Рат|Другом Светском Рату]] [[1941]]. године, Ужице је било привремено ослобођено од стране [[Народноослободилачка војска и партизански одреди Југославије|партизана]]. Током 67 дана постојања Ужичке Републике (од [[24. септембар|24. септембра]] до [[29. новембар|29. новембра]]), индустрија и фабрике су углавном производиле производе за војну употребу, пруга и путеви су функционисали и новине и књиге су биле штампане. Оквирне границе републике су биле подручје од [[Дрина|реке Дрине]] на западу до [[Западна Морава|Западне Мораве]] на истоку и од [[Скрапеж|реке Скрапежа]] на северу до [[Увац|реке Увца]] на југу.
== <small>Модерна Историја</small> ==
У оквирима [[СФРЈ|СФРЈ]], Ужице је било преименовано у [[Титово Ужице]], заједно са још 8 градова широм земље. Ово је био један од разлога ѕбог којег је Ужице добило велику финансијску помоћ од државе и велика улагања у инфраструктуру и локалну индустрију. Током наредних деценија, Ужице је прерасло у један од већих и развијенијих градова у [[СФРЈ|СФРЈ]], све до њеног [[Распад СФРЈ|распада]]. После распада, [[1992]]. године, Ужице губи придев ”Титово”.
Током [[1999]]. године и [[НАТО бомбардовање СРЈ|напада НАТО-а]] на [[СРЈ]], Ужице је претрпело дневна бомбардовања, а најгоре је прошло [[6. мај|6-ог маја]], када су авиони НАТО-а бомбардовали велики број мостова, путева, цивилних и државних зграда и аеородром (види [http://images.google.com.au/imgres?imgurl=http://www.balkan-archive.org.yu/kosovo_crisis/destruction/Uzice/uzice3.jpg&imgrefurl=http://www.balkan-archive.org.yu/kosovo_crisis/destruction/Uzice/&h=362&w=432&sz=47&tbnid=_Ye6MMnRlPAZlM:&tbnh=103&tbnw=123&hl=en&start=6&prev=/images%3Fq%3DUzice%26svnum%3D10%26hl%3Den%26lr%3D Бомбардовање Ужица]).
== Географија ==
| |||