Јован Милићевић (историчар) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 1 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q12747755
Нема описа измене
Ред 7:
| пуно_име =
| датум_рођења = [[20. јануар]] [[1927]].
| место_рођења = [[Београд]]
| држава_рођења = [[Краљевина СХС]]
| датум_смрти = [[17. јануар]] [[1984]].
| место_смрти = [[Београд]]
| држава_смрти = [[СФРЈ]]
|поље =
|институција =
Ред 24:
Основну школу, гимназију и [[Филозофски факултет у Београду|Филозофски факултет]] ([[1953]]) завршио је у Београду. Две године радио је на [[Војномедицинска академија|Војномедицинској академији]] па је потом изабран за асистента на Катедри за националну историју. Докторирао је [[1962]], изабран је за доцента [[1963]], за ванредног професора [[1970]], а за редовног [[1982]]. године. Предавао је историју народа Југославије у [[Нови Сад|Новом Саду]].
 
Милићевић се бавио историјом српског народа у [[19. век|XIX]] и [[20. век|XX]] веку. Истраживао је у свим нашим архивама а од страних у [[Беч]]у, [[Грац]]у и [[Будимпешта|Будимпешти]]. Монографија ''[[Јеврем Грујић]], историјат светоандрејског либерализма'' ([[1964]]) јесте његова докторска дисертација и најзначајније дело. Написано на основу објављене и необјављене грађе, исцрпно искоришћене литературе ово дело улази у ред наших најуспелијих биографских дела. За највећи подухват наше историографије Историју српског народа (5. том) Милићевић је написао два текста. У првом је обрадио историју Србије од одласка кнеза [[Милош ОбренивићОбреновић|Милоша]] са власти до убиства кнеза [[Михаило обреновићОбреновић|Михаила]] ([[1839]] — [[1868]]). У другом је приказао прошлост Црне Горе од судбоносних битака са Турцима с краја XVIII века ([[1797]]) до смрти владике и песника Петра II Петровића Његоша (1851).
 
Написао је још три синтетичка рада-у књизи ''[[Војводина]], знаменитости и лепоте'', обрадио је историју Срба у јужној [[Угарска|Угарској]] у XVI и XVII веку, а у књизи ''Социјалистичка република Србија'' прошлост матице српског народа од погибије последњег сремског деспота до почетка [[Први светски рат|Првог светског рата]]. За [[Енциклопедија Југославије|Енциклопедију Југославије]] написао је поред више текстова о личностима и догађајима из наше прошлости, преглед историје Србије од [[1459]]. до [[1858]]. године (за Војводину до [[1690]]). Писао је и уџбенике историје за основну школу.