Немачка књижевност — разлика између измена

'''Немачка књижевност''' обухвата [[литературакњижевност|литерарне]] текстове написане на [[Немачки језик|немачком језику]]. Она се не ограничава на књижевност створену у [[Немачка|Немачкој]], већ обухвата и ону насталу у [[Аустрија|Аустрији]], већем делу [[Швајцарска|Швајцарске]] и дијаспори.

Рођена у [[Средњи вијек|средњем веку]], књижевност на немачком језику је имала периоде великих достигнућа, као што је [[Штурм унд дранг]] (око 1765-1785) са [[Јохан Волфганг фон Гете|Јоханом Гетеом]] и [[Фридрих фон Шилер|Фридрихом Шилером]]. Период [[Романтизам у књижевности|романтизма]] (око 1796-1835) обележила су [[браћа Грим]] и песници [[Фридрих Хелдерлин|Хелдерлин]], [[Жан Пол]], [[Новалис]] и [[Јозеф фон Ајхендорф|Јозеф Ајхендорф]]. Нешто касније се појавио [[Хајнрих Хајне]], као претеча такозване „класичне модерне“ (око 1900 - 1920их) када су доминирали [[Херман Хесе]], [[Томас Ман]] и велики аустријски песници и прозаисти: [[Рајнер Марија Рилке]], [[Роберт Мусил]], [[Артур Шницлер]] и [[Штефан Цвајг]]. Они су са [[Праг|пражанином]] [[Франц Кафка|Францом Кафком]] отворили пут у модерну књижевност. [[Нацизам]] је прекинуо овај тренд и отерао многе књижевнике у [[егзил]].

Немачка књижевност се појавила у време [[Карло Велики|Карла Великог]]. [[Песма о Хилдебранду]] (-{''Das Hildebrandslied''}-) из [[820|820.]] се сматра каменом темељцем немачке књижевности. Данас је познато само 68 стихова ове песме. Други веома стари текст на старонемачком језику (-{''althochdeutsch''}-) потиче из [[IX9. век|IX]] или [[10. век|X век]]а; то су [[Мерсебуршке бајалице]] (-{''Merseburger Zaubersprüche''}-), две магичне формуле на немачком језику који су једини остатак [[Паганипаганизам|паганске]] књижевне културе у немачким земљама. Неке епске песме су могуће још старије од Песме о Хилдебранду.

Епско-митолошка [[Песма о Нибелунзима]] из [[12. век|XII век]]а се сматра великим делом немачке средњовековне књижевности. У [[XII12. век|XII]] и [[13. век|XIII век]]у, дворска књижевност се развијала на средњенемачком језику (-{''mittelhochdeutsch''}-, период 1050-1350) по узору на француску дворску књижевност. Најпознатија дела су: „Гераинт“ (роман о витезу [[краљkralj АртурArtur|краља Артура]] [[Хартман фон Ауе|Хартмана фон Ауеа]]), „[[Тристан и Изолда]]“ (-{''Tristan und Isolde''}-, [[Готфрид фон Штразбург]]), „Персевал“ (-{''Parzival''}-, [[Волфрам фон Ешенбах]]), лирика [[Валтер фон дер Фогелвајде|Валтера фон дер Фогелвајдеа]] и роман у 9444 стиха „Ланселот“ (-{''Lanzelet''}-, [[Улрих фон Цацикхофен]]). Почетком [[14. век|XIV век]]а књижевни опус [[Мајстор Екхарт|Мајстора Екхарта]] је представљао важан допринос [[Мистицизам|литератури мистицизма]].

У [[Хуманизам|хуманистичкој]] [[Поема|поеми]] „Чешки орач“ (''Der Ackermann aus Böhme'') из [[15. век|XV век]]а, [[Јоханес фон Тепл]] прича причу о дијалогу ратара и ђавола. „Брод лудака“ (-{''Das Narrenschiff''}-) [[Себастијан Брант|Себастијана Бранта]], књига штампана [[1498]]. коју је илустровао [[Албрехт Дирер|Дирер]], била је најпопуларније дело свога времена. То је епоха [[Мајстори певачи|мајстора певача]] чије су песме биле у моди. Најпознатији међу њима био је [[Ханс Закс]] кога је [[Рихард Вагнер]] овековечио у опери ''[[Нирнбершки мајстори певачи]]''. Крајем [[16. век|XVI век]]а Јохан Шпис објавио је „Књигу о Фаусту“. У њој се говори о продуховљеном човеку кога опсесивна жудња за сазнањем удаљује од Бога.

Песници су и даље племићи или богата буржоазија, понекад свештеници или учитељи, који се књижевношћу баве у слободном времену. Постоје и песници запослени на дворовима чији статус више мање одговара статусу дворске луде. [[Мартин Опиц фон Боберфелд]] је у делу „Аристарх, или о потцењивању немачког језика“ (-{''Aristarchus, sive De contemptu linguae Teutonicae''}-) објаснио да немачки језик има све квалитете књижевног и песничког језика. Године [[1624|1624.]] објавио је „Књигу немачке поезије“ (-{''Buch von der deutschen Poeterey''}-).

[[Просветитељство|Епоха просветитељства]] била је европски феномен. Њен најзначајнији представник у немачкој филозофији био је [[Имануел Кант]] који је написао [[есеј]] „Одговор на питање: Шта је то просветитељство?“ (-{''Beantwortung der Frage: Was ist Aufklärung?''}-). Значајан допринос су дали још [[Мозес Менделсон]] и [[Фридрих Хајнрих Јакоби]]. [[Кристоф Мартин Виланд]] је покушао да оживи грчко-римску културу вишетомним романом „Агатон“ (-{''Agathon''}-) који представља Грчку на романтичан начин. Такође је преводио [[Вилијам Шекспир|Шекспир]]а на немачки.

Значајно књижевно дело овог периода било је „Натан мудри“ (-{''Nathan der Weise''}-) [[Готхолд ЕфраимЕфрајм Лесинг|Готхолда Ефраима Лесинга]].

[[Штурм унд дранг]] (-{''Sturm und Drang''}-) је књижевни правац који је доминирао у немачкој књижевности друге половине [[18. век|XVIII век]]а. Име је добио по позоришном комаду [[Фридрих Максимилијан Клингер|Фридриха Клингера]]. Језгро овог покрета чине млади људи који се буне против друштвеног система у коме доминирају племство и буржоазија, као и против владајућег буржоарског морала.

Централне фигуре овог доба били су [[Јохан Волфганг Гете|Јохан Волфганг фон Гете]] и [[Фридрих Шилер|Фридрих фон Шилер]]. Гетеов роман „Патње младог Вертера“ (-{''Die Leiden des jungen Werthers''}-) је кључно дело ове епохе. Значајан је и круг књижевника којем је припадао [[Јакоб Михаел Рајнхолд Ленц]].

У основи тадашње концепције уметности налази се тежња за хармонијом и ублажавањем супротности. Књижевници се враћају античким узорима и идеалу лепоте где траже равнотежу форме и садржине. Гете у природи тражи модел за описивање односа између свега постојећег, док тај одговор Шилер тражи у историји. На преласку из вајмарског класицизма у романтизам, појавила су се два значајна књижевника, лиричар и писац трагедија [[Фридрих Хелдерлин]], пасионирани поштовалац [[СтараАнтичка Грчка|Старе Грчке]], и духовити приповедач [[Жан Пол]] (право име: Јохан Паул Фридрих Рихтер).

Премартовски период (-{''Vormärz''}-) означава период између [[Бечки конгрес|Бечког конгреса]] [[1815|1815.]] и [[Револуцијамађарска револуција 1848.|мартовске револуције 1848]]. У књижевности, нова епоха почиње око 1830. Покрет „Млада Немачка“ (-{''Junges Deutschland''}-) јавио се као опозиција рестаурацији монархија. Главни представници овог правца у књижевности су: [[Георг Бихнер]], [[Хајнрих Хајне]], [[Август Хајнрих Хофман фон Фалерслебен|Август фон Фалерслебен]] и [[Георг Хервег]]. Политички ангажовани писци борили су се против конзервативне политике [[Клеменс Венцел фон Метерних|Метерних]]а и немачких кнежева. Тежили су [[Демократија|демократији]], слободи, друштвеној правди и уједињењу Немачке у [[република]]нском облику. Са литерарног становишта одбацивали су класицистички и романтичарски идеализам, за који су сматрали да је удаљен од реалности. Књижевна дела су настајала у различитим облицима, од новинских чланака до путописа, и показивала су намеру да се обрате најширој, не само интелектуалној, публици. Декретом [[Франкфуртска скупштина|Франкфуртске скупштине]] забрањено је објављивање тих дела у целој Немачкој од 1835/1836.

У другој половини [[19. век|XIX век]]а, немачка књижевност је изгубила виталност.

Патриотска књижевност (-{''Heimatkunst''}-) је блиска покрету натурализма. Најзначајнији пропагатор ове уметности је књижевник и историчар уметности [[Адолф Бартелс]] који је први пут употребио концепт патриотске уметности у свом чланку из [[1898|1898.]] за часопис „Кунстварт“ (-{''Der Kunstwart''}-).

У време „класичне модерне“ врло је био битан концепт [[Уметничка авангарда|уметничке авангарде]]. Ова епоха почела је крајем [[19. век|XIX век]]а са француским песницима [[Симболизам|симболизма]]. Најзначајнији представници симболизма у књижевности на немачком језику били су [[Штефан Георге]], [[Хуго фон Хофманштал]] и [[Рајнер Марија Рилке]].

Изванредно снажна поетска личност [[Кристијан Моргенштерн|Кристијана Моргенштерна]] (1871-1914) тешко се може сврстати у само једну категорију: био је претеча надреализма, [[Летризам|летризма]], наслутио је трагедију светских ратова и сугерисао повратак духовним вредностима као одговор варваризму савременог доба (песма „Нашли смо пут“ -{''Wir fanden einen Pfad''}-). Почетком [[20. век|XX век]]а појављују се значајни песници попут [[Штефан Георге|Штефана Георгеа]] који пишу поезију блиску француском симболизму. Немачка књижевност, веома жива и цењена у време [[Вајмарска Републикарепублика|Вајмарске Републике]], доживела је тежак ударац доласком нацизма. Реномирани књижевници светске репутације, попут [[Валтер Бенјамин|Валтера Бенјамина]], [[Лион Фојхтвангер|Лиона Фојхтвангера]], [[Алфред Деблин|Алфреда Деблина]] и Томаса Мана, изабрали су живот у [[егзил]]у.

За [[Експресионизам у књижевности|експресионизам]] у немачкој књижевности везују се романи [[Франц Кафка|Франца Кафке]], као и драме [[Ернст Толер|Ернста Толера]] са почетка [[20. век|XX век]]а.

Покрет [[Дадаизам|Дада]] рођен је 5. фебруара [[1916|1916.]] у [[Цирих]]у. Основали су га песници [[Хуго Бал]], [[Рихард Хилсенбек]], [[Тристан Цара]] и сликари [[Жан Арп]], [[Марсел Јанко]] и [[Софија Тојбер]]. Једну кафану су претворили у кафе-клуб књижевника и уметника под именом „Кабаре Волтер“.

[[Нацизам|Нацисти]] су са својим вођом [[Адолф Хитлер|Адолфом Хитлером]] преузели власт у Немачкој 30. јануара [[1933]]. Све форме критичке литературе су забрањене, као и дела писаца левичара, комуниста и Јевреја. Хиљаде књига су спаљене на јавним ломачама. Од 1938. иста политика је примењена у Аустрији која је присаједињена Трећем рајху. Режимска поезија је славила домовину и немачки народ (такозвана „Поезија крви и тла“ -{''Blut-und-Boden-Dichtung''}-). То је уједно било име званичне државне идеологије. Противници режима су сурово прогањани, ако се већ нису склонили из земље. Тако су страдали [[Јакоб фан Ходис]] и [[Карл фон Осиецки]]. Остали писци су морали да прекину са радом или да пишу само о не-политичким темама.

Немачка књижевност у [[егзил]]у (1933-1945) је настала као реакција против [[Нацизам|нацизма]]. Обележила су је два важна историјска догађаја: спаљивање књига у [[Берлин]]у 10. маја [[1933|1933.]] и напад Немачке на суседне земље 1938-1939. Центри немачке емиграције формирали су се у Паризу, Амстердаму, Стокхолму, Цириху, Прагу, Москви, Њујорку и граду Мексику. Тамо се преселило и издаваштво.

** [[Хуманизам]] и [[Реформација|Протестантска реформација]] (1500-1650)

*** [[SturmШтурм undунд Drangдранг|Покрет „Штурм унд Дранг“ (''Sturm und Drang'')]] (1760s-1780s)