Бијенале у Венецији — разлика између измена

'''Бијенале у Венецији''' ({{јез-итал|Biennale di Venezia}}) је према актуалној схеми интердисциплинарна изложба [[Савремена уметност |савремене уметности]]. Од својих почетака који сежу у [[19. век]] представљало је свету [[Ликовне уметности|ликовне уметности]], најпознатијих [[сликар]]а, [[графичар]]а, [[вајар]]а и природно њихова дела. Изложба ликовних уметности се вршила и сада се врши сваке две године. Касније се појављује и експозиције филма (Венецијански филмски фестивал), [[Архитектура| архитектуре]] (Бијенале архитектуре), позоришта и музике који се врше сваке године. Последња допуна је међународна изложба савременог плеса која је била у схему Бијенала закомпонизана [[1999|1999.]] године.

Историјско прво Бијенале се вршило [[1885|1885.]] године претходили су му седнице месног парламента и главну заслугу ту има градоначелник Ричард Севастиков. Бијенале у години [[1895|1895.]] требало је да буде у част склапања брака између краља Умбертија и краљице Маргарете Савојске и изложба је требала да репрезентује најсавременије активности духа.

Једним од главних циљева био је информисање светске јавности о владајућим трендовима у [[уметност]]и за време [[Сецесија |сецесије]], пре свега декоративног [[орнамент]]а као доминирајућег еменента. У првим декадама Бијенале постаје све више међународна ствар и први су павиљони изграђени [[1907|1907.]] године ([[Белгија]]) да би се до [[Први светски рат |1. светског рата]] број павиљона повећао на седам. Ка [[Белгија |белгијском]] и [[Италија |италијанском]] павиљону долази до градње [[Мађарска |мађарског]], [[Немачка|намачког]], и [[Енглеска |енглеског]] [[1909]]. године као и [[Француска |француског]] [[1912|1912.]] године и након две године и [[Русија|руског]] павиљона.

Једна од кључних година јесте [[1930|1930.]] када Бијенале прелази под контролу фашистичке странке. Радило се о проспритетној измени у финансијама које су омогућиле проширење Бијенала са филмском, позоришном и музичком секцијом. Међународна изложбе [[филм]]а била је први пут [[1932|1932.]] године а две године касније и позоришна [[уметност]] је била представљена сваке године после [[1936|1936.]] године.

У раздобљу између два рата било је представљено неколико великана у ликовној уметности као нпр. [[Густав Климт]], [[Пјер Огист Реноар|Огист Реноар]] и [[Гистав Курбе]] док је [[Пабло Пикасо]] који би наводно јако шокирао јавност предствљен само [[1948|1948.]] године први пут.

За време 2. светског рата Бијенала није било и поново је отворено [[1948|1948.]] године. Украсима ове године било је приказивање збирке [[Пеги Гугенхајм]].

У години [[1968|1968.]] доживљава Бијенале једну кризу из разлога недодељивања признања победницима појединих дисциплина. Година [[1974|1974.]] ке комплетно посвећена [[Чиле]]у као протест против владавине диктатора [[Аугусто Пиноче |Аугустоа Пиночеа]].

Година [[1980|1980.]] значила је проширење Бијенала на архитектуру и од тога доба било је ту представљано много [[Архитекта |архитеката]]. Тематски је година [[2006|2006.]] била одређена за представљање градова и говори о промени савремених градова и о рушењу информационих и физичких баријера. Тама прошлог Бијенала архитектуре је била [[архитектура]] и друштво. Тема овогодишњег XIII Бијенала архитектуре коју је изабрао [[Дејвид Чиперфилд]] гласи Заједничко поље.<ref>-{[http://www.labiennale.org/en/architecture/exhibition/13iae/ Common Ground]}-</ref>