Ширење океанског дна — разлика између измена

'''Ширење океанског дна''' је процес који се дешава у такозванимзонама океанским[[дивергентна избочинамаграница|дивергентних граница]] [[тектонска плоча|тектонских плоча]], где се нова [[океанска кора]] формира кроз [[вулкан|вулканске]] активности, а затим постепено удаљава од гребена. Ширење океанског дна објашњава континентални дрифт у теорији тектонике плоча. Када се океанске плоче разилазе, то изазива преломе које погађају [[литосфера|литосферу]]. Базалтне[[Базалт]]не [[магма|магме]] продиру кроз преломераседе и на тај начонначин доспевају на дно океана где се хладе и формирају нову кору испод океана. Старије стене ће се наћи даље од зоне ширења, док се млађе камењестене ће се наћиналазе ближе зони ширења.

У општем случају, ширењаширење океанског дна почиње као процеп у континенталној маси копна, слично [[Црвено море|Црвеном мору]] у [[Источна Африка|источној Африци]]. Процес почиње са грејањем на бази континенталне коре којанакон изазивачега дакора постанепостаје пластична и мање густагустине. Због мање густине објектимагма растусе креће на више у односу на гушће објекате, површина се загрева и постајенастаје широко купола. Типичан процеп систем се састоји од три процепа на око 120 степени. Ова подручја су названа трокреветнатројна саобраћајницатачка и могу се наћи на неколико места широм света данас. Издвојене маргине континената формирају пасивне мреже ([[авлакоген]]). [[Хари Хес|Хесова]] теорија је билапредвиђала да се ново морско дно формира када је магма приморана да иде навише према површини по средњем океанском гребену.

Нови океанска кора је веома топла у односу на старестарије делове океанске коре, тако да је нови океански басен плићи од старијих океанских басена. Пречник Земље остаје релативно константан без обзира на производњу новогнове коре., Морапа дамора постојипостојати механизам којим се кора такође уништава. Уништавање океанске коре јавља се на субдукцијским зонама у којима се океанске коре потискију под континенталне коре или океанске коре. Данас, Атлантски басен јесе активно шири на средњем[[средњноокеански гребен|средњоокеанском гребену]]. Само мали део океанске коре произведене у [[Атлантски океан|Атлантику]] је субдукован. Међутим, плоче које чине [[Тихи океан]] доживљавају субдукцију дуж многих њихових граница које изазивају вулканску активност, у ономе што се назива Прстен[[Ватрени ватрепојас Тихог океанаПацифика]]. [[Тихи океан|Пацифик]] је такође дом једном од најактивнијих светских центара ширења, и до 13 цм / год. Разлике у стопама ширења утичу не само геометрије гребена већ геохемијаи одгеохемију базалта.