Кичево — разлика између измена

2.307 бајтова додато ,  пре 7 година
нема резимеа измене
'''Воде''': Кроз саму Кичево протиче [[Кичевска река]], која се непосредно јужно од града улива у реку [[Треска (река)|Треску]].
 
== Историја ==
==Становништво==
Подручје Кичева било је насеље још у време [[Праисторија|праисторије]]. У време [[Антика|антике]] овде је постојало насеље Ускана.
 
Почетком [[Средњи век|средњег века]] ово подручје насељавају [[Словени]], а посебно племе [[Брсјаци]]. Они дају назив насељу, које се први пут тако назива у [[11. век]]у, у списима [[Охридска архиепископија|архиепископа охридског]] [[Теофилакт Охридски|Теофилакта]], у време [[Византијско царство|византијског]] цара [[Василије II Бугароубица|Василија Великог]]. Током касног [[Средњи век|средњег века]] то је невелики град у жупи.
 
[[Османско царство|Османска]] војска осваја Кичево [[1385]]. године. Град остаје више векова под [[Османлије|Османлијама]] и времено постаје права источњачка [[паланка]]. Крајем [[19. век]]а то је било етнички мешовито [[град]]ско насеље са [[Турци|турском]] већином.
 
[[1912]]. године Кичево се са околином припаја [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]], касније [[Југославија|Југославији]]. Од [[1991]]. године град је у саставу [[Република Македонија|Републике Македоније]].
 
== Становништво ==
По попису становништва из 2002. године, град Кичево имао је 27.067 становника, док [[град]]ско подручје са пар [[предграђе|приградских]] [[села]] има преко 30 хиљада становника. ово је неколико пута више него што је град имао почетком [[20. век|20. века]].
 
 
'''Верски састав''': Међу градским становништвом преовлађује [[православље]] (55%), а у мањини је [[ислам]] (43%).
 
== Привреда ==
Кичево је у време [[СФРЈ]] било значајно [[Индустрија|индустријско]] средиште, али је већина погона пропала. Једино је остала значајна [[ТЕ Осломеј]]. Данас је у граду и околини важна [[мала привреда]], а значајан број Кичевљана ради у иностранству.
 
== Збирка слика ==