Народна књижевност — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 2:
Аутор народног дела је непознати талентовани појединац, народно дело је стварано колективно - појединци су приликом казивања убацивали нове ствари, има стереотипни почетак (''Боже мили, чуда великога...''), устаљене [[епитет]]е (јарко (сунце), лепа (девојка)) и устаљене бројеве (3,7,9,12). Код лирских песама стих је [[десетерац]] и има [[цезура|цезуру]] (паузу) после четвртог слога, а код епских песама стих је најчешће десетерац и петнаестерац и има цезуру после шестог слога.
Назив је добила по Вуковом одређењу: народне песме, народне приповетке, народне посовице, мада их нико никада није подводио под исти назив - народна књижевност. Она је слика свеукупног живота човека старих времена. У почетку је имала ритуално-обредни и магијски карактер, а то је у директној вези са процесом рада (земљорадња, сточарство, лов).
== Види још ==
| |||