Агатија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
'''Агатија''' '''из Мирине''' у Малој Азији (рођ. око 532.- умро око 580. год.), познат и као '''Агатија Схоластик''', био је источноримски ([[Византија|византијски]]) правник, песник и историчар. Агатијина '''''Историја''''', писана на грчком језику, надовезује се на ''Историју Јустинијанових ратова'' [[Прокопије из Цезареје|Прокопија из Цезареје]] и обухвата период од 552. до 559. године.
Агатија се у младости школовао у чувеним центрима античке учености на Истоку: прво је студирао књижевност у [[Александрија|Александрији]], а затим право у Бериту (данашњи [[Бејрут]]). Након тога вратио се кући и у Смирни (данас [[Измир]]) је вршио службу магистрата задуженог за одржавање јавних здања ({{јез-лат|curator civitatis}}). Агатија се 554. преселио у [[Цариград]] где се у почетку бавио књижевношћу, а доцније и адвокатуром (отуда надимак ''Схоластик''). Као љубитељ књижевности и образован човек, Агатија је постао пријатељ, а можда и зет, угледног [[Јустинијан|Јустинијановог]] дворанина [[Павле Силентарије|Павла Силентарија]]. Знамо да је на почетку свог боравка у Цариграду Агатија састављао стихове у хексаметру на љубавне и друге профане теме. Ове кратке песме су обухваћене у збирци под именом ''Дафнијака'' која нам је данас изгубљена. Поред тога, након 560. сабрао је збирку епиграма савремених аутора у коју је уврстио и Павлове, али и стотинак својих. Овај ''Венац нових епиграма'' је придружен збирци класичних епиграма ''Грчка антологија'' и сачуван је до данас. Агатија је уз ову антологију саставио и кратку посвету цару за коју ипак нисмо сигурни да ли је упућена Јустинијану или његовом сестрићу [[Јустин II|Јустину II]].
Када је Јустинијан I умро 565. године, Агатија је по наговору пријатеља решио да настави Прокопијеву ''Историју Јустинијанових ратова'' (-{De Bellis}-) све до свог времена. Успео је да састави пет књига у којима је описао догађаје између 552. и 559. године, али га је вероватно смрт спречила да заврши своје амбициозно замишљено дело. За разлику од Прокопија, који је био [[Велизар|Велизаров]] пратилац по бројним ратиштима и врло широко образована особа, Агатија је био престонички учењак са далеко мањим даром за историографију. У центру Агатијиних интересовања су походи војсковође [[Нарзес|Нарзеса]] против [[Остроготи|Острогота]] и [[Франци|Франака]] у Италији, али се спомињу и ратови са [[Сасанидска Персија|Персијанцима]], [[Котригурски Хуни|Котригурима]] и [[Словени|Словенима]]. Наравно, Агатија је као житељ Константинопоља унео и престоничка дешавања у своје дело.
Као историчар Агатија је имао узоре у претходнику Прокопију, али и у античким класицима: [[Херодот|Херодоту]], [[Тукидид|Тукидиду]] и [[Полибије|Полибију]]. Међутим, сопствену концепцију дела није имао и неретко је цитирао своје античке узоре како би обогатио и допунио своју нарацију. Тиме је само допринео неверодостојности дела, нарочито у опису битака. Са друге стране, знамо да је већину догађаја описао по казивањима учесника и очевидаца, а писане изворе је користио врло ретко (нпр. податке за генеологију [[Сасанидска Персија|персијских]] владара прибавио је из персијских дворских анала које му је преводио извесни Сергије). Према Јустинијану Агатија је показивао уравнотежен став, а о црквеној историји не пружа много података. У науци се због тога расправљало о томе да ли је Агатија био хришћанин или паганин. Данас преовладава мишљење да је Агатија свакако био хришћанин, али да је из стилских побуда предност дао политичким и војним догађањима.
| |||