Википедија

Ханс фон Сект — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 21:
== Рајхсвер ==
 
Након рата, као начелник генералштаба ([[1919]] — [[1920]]) организовао је [[Рајхсвер]] ({{јез-нем|Reichswehr}}), нову немачку армију. [[Версајски споразум|Версајским уговором]], Немачкој је била дозвољена војска снаге 100.000 људи, не више од 4.000 официра и њен генералштаб је распуштен <ref>Treaty of Versailles, Part V at Wikisource, article 160.</ref>, алу су Фон Сект и његови сарадници успели да маскирају низ војних установа и активности и прикажу их као цивилне, тако да су немачке војне снаге биле ефективно знатно веће. Поред тога, подофицири [[Рајхсвер]]а су обучавани у складу са два нивоа вишим чином од онога који су имали.<ref>{{cite book|url=http://books.google.rs/books?id=zwarRRZ5EHgC&pg=PA20&lpg=PA20&dq=Reichswehr+officers+two+ranks+above&source=bl&ots=Q_e7JlMBNX&sig=vJSdXNGSx1so0UrZv6x_rkRLS5g&hl=sr&sa=X&ei=IyxBT5HhA6XP4QTSo5ykCA&ved=0CB8Q6AEwAA#v=onepage&q=Reichswehr%20officers%20two%20ranks%20above&f=false |title=Hitler's Army, 1939-1945: The Men, Machines and Organization |publisher= |date = 21. 055. 1935. |last=Stone |first=David |accessdate = 044. 099. 2013.}}</ref><ref>http://commons.emich.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1201&context=honors</ref>
 
Поред тога, Фон Сект је, пре свега финансијском подршком, омогућио и ветеранима [[Први светски рат|Првог светског рата]] окупљеним у многобројне ветеранске организације да наставе са војном обуком мимо званичне војске, чиме је Рајхсвер јачао своју резерву сачињену од великог броја искусних бораца. Најзначајнија од ових групација је између [[1918]]. и [[1935]]. била је организација „Челични шлем“, која је [[1930]]. године бројала чак 500.000 чланова. Унутар ње се у најширем смислу одржавао и гајио култ немачке армије на строгим паравојним принципима, укључујући и ношење униформи. Посебна пажња је придавана младима, за које су организоване војне вежбе. Ово се неформално називало „Црним Рајхсвером“. Црном Рахсверу су припадале и знатно милитантније снаге, као [[Организација Конзул]] и [[Штурмабтајлунг|Јуришни одреди]] - СА. <ref>[http://www.jewishvirtuallibrary.org/jsource/Holocaust/Frick.html Wilhelm Frick (1877-1946)], Приступљено 29. 4. 2013.</ref> Рајхсвер је финансирао и разне спортске активности, са циљем стицања вештина које су се могле применити у војне сврхе. На пример, масовно је популаризовано и подстицано једриличарство, и многи каснији асови [[Луфтвафе]] су своје прве летачке вештине стекли на спортским аеродромима под руководством бивших војних пилота.
Ред 27:
== Пакт са Лењином ==
 
Фон Сект је у октобру [[1919]], тајно од владе [[Вајмарска република|Вајмарске републике]] послао у Москву свог блиског пријатеља Исмаила Енвер-Пашу, да успостави контакт са Совјетима. <ref name="Wheeler-Bennett, John page 126">Wheeler-Bennett, John ''The Nemesis of Power'', London: Macmillan, 1967 page 126.</ref> Ово је довело до потписивања војног пакта са Лењином, <ref>{{cite web|url=http://www.feldgrau.com/articles.php?ID=23 |title=German Military in the Soviet Union 1918-1933 |publisher=Feldgrau |date= |accessdate = 044. 099. 2013.}}</ref> по коме је немачким стручњацима било омогућено да у Совјетском Савезу развијају оружје које је Немачкој било забрањено одредбама [[Версајски споразум|Версајског уговора]], а пре свега тенкове и авионе. Исти пакт је омогућио немачким предавачима да предају на руским академијама, а официрима Рајхсвера да се школују на њима.
 
Немачки инжењери су радили у сарадњи са совјетским колегама нарочио интензивно на развоју и унапређењу тешког наоружања у Ками ([[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]), близу [[Казањ]]а. Од [[1926]]. до [[1932]], неколико немачких фирми попут Крупа (''Krupp''), Ринметал-Борсига (''Rheinmetall-Borsig''), Дајмлера (''Daimler'') и других, радило је на изградњи првих прототипова тенкова тестираних на совјетској територији. Ови пројекти камуфлирани су називима „Велики трактор“ I, II, III и „лаки трактор“ и утрли су пут првим лаким тенковима [[Панцер I|''Panzer Pz I'']] који су се појавили већ [[1934]]. године. У овом периоду и [[Хајнц Гудеријан]], отац савременог тенковског ратовања и аутор капиталног војног дела „Пажња! Тенкови!“({{јез-нем|Achtung! Panzer!}}) и каснији немачки генерал, провео је у Казању <ref>{{cite web|url=http://www.mindef.gov.sg/imindef/publications/pointer/journals/2003/v29n3/personality_profile.html |title=Pointer - Journals - 2003 - Vol 29, No. 3 - Personality Profile: General Heinz Weilhelm Guderian |publisher=Mindef.gov.sg |date= |accessdate = 044. 099. 2013.}}</ref>неколико година веома битних за његових каснију каријеру.
 
== Каснији живот ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ханс_фон_Сект”