[[Дунав]]ски угарски народ Мађари говори [[мађарски језик|мађарским језиком]]. Користе [[латиница|латиницу]] (некада је коришћено [[ровашко писмо]]). Постоји 10 дијалеката.
[[Об]]ски угарски народи Ханти и Манси говоре [[хантијски језик|хантијским]] (9.584) и [[мансијски језик|мансијским језиком]] (938) као и [[руски језик|руским]]. Користе [[ћирилица|ћирилицу]]. Хантијски језик се дели на западне дијалекте, који се деле на северне (обдорски и дијалекти приобске групе: шшуришкарскишуришкарски, березовски, казимски, средњеобски) и јужне (иртишки, кондински и демјански), и источне дијалекте (кантински и тром-агански, агански, југански и пимски говори). Хансијски је изучавао фински научник Куста Карјалајнен као и руски научник Николај Терјошкин. Мансијски се дели на 4 дијалекатске групе северна западна источна и јужна. Дијалекти су морфолошки слични али имају велике фонетске разлике. У северним дијалектима има туђица из ненецког језика, а на истоку из татарског језика. Књижевни мансијски је базиран на северном сосвинском дијалекту, док је источни кондински дијалект готово неразумљив осталим говорницима. Прво истраживање мансијског вршили су у [[19. век]]у мађарски научник Антал Регули и фински научник Аугуст Алквист а нешто касније и мађарски лингвиста Бернат Мункачи који је истражио све дијалекте и превео материјали у четири тома на мађарски. Након њега је фински научник Артури Канисто о фонетици, граматици и лексици мансијског. Његове необјављене радове као и сопствене радове о етимологији, граматици и лексици објавио се фински научник М. Лимолој. Средином 20. века северне дијалекте је подробније изучавао мађарски научник Д. Лако. У све светске језике, преко руског, доспела је мансијска реч ''мамут'' - ''манг онт (земљани рог)''.
