Црногорска академија наука и умјетности — разлика између измена

нема резимеа измене
м (разне исправке)
'''Црногорска академија наука и умјетности''' ('''ЦАНУ''') је највиша научна институција [[Црна Гора|Црне Горе]], основана [[1976]]. године.
 
ПреПрије тога је од [[1973]]. године постојало је ''[[Друштво за науку у умјетност Црне Горе]]''.
 
Највиши орган управљања је Скупштина, у коју улазе сви редовни и дописни чланови.
 
Извршни орган је ПредседништвоПредсједништво на челу са председникомпредсједником и његовим секретаром, затим два потпредседникапотпредсједника, секретари одељењаодјељења и два члана из састава редовних чланова.
 
'''У академији делују:'''
* Одељење друштвених наука
* Одељење природних наука
* Одељење уметности
 
'''Дјелатност Црногорске академије наука и умјетности одвија се у 4 одјељења:'''
У саставу библиотеке делују Одсек за документацију и архив.
* ОдељењеОдјељење природних наука,
* ОдељењеОдјељење друштвених наука,
* Одјељење хуманистичких наука и
* Одјељење умјетности.
 
Такође, у саставу ЦАНУ дјелује и Институт за језик и књижевност „Петар II Петровић Његош“ , те многобројни одбори и друга радна тијела.<ref>http://www.canu.org.me/cms/o_nama/</ref>
Академија тренутно има 41 члана у радном саставу (28 редовна и 13 ванредних) и 17 дописних чланова.
У саставу библиотеке делујудјелују Одсеки Одсјек за документацију и архив.
 
Академија тренутно има 4146 чланачланова у радном саставу (28редовних редовна32 и 13 ванредних 14) и 1737 дописних (иностраних) чланова.
Председници Друштва, односно ЦАНУ, били су:
 
 
ПредседнициПредсједници Друштва, односно ЦАНУ, били су:
* академик [[Бранко Павићевић]] ([[1973]]—[[1981]])
* академик [[Бранислав Шошкић]] ([[1981]]—[[1985]])
* академик [[Момир Ђуровић]] (од [[2002]])
 
ЦАНУ се у Црној Гори и шире увелико сматра просрпском институцијом, због историјске школе која одступа од тзв. дукљано-монтенегринске дисциплине и која сматра Црногорце нацијом српског етничког поријекла и најближе Србима. Претходни предсједник ЦАНУ др Драгутин Вукотић је Србин, а ЦАНУ је показивала велике отпоре стандардизацији [[Црногорски језик|црногорског језика]], остајући при ставу да је матерњи језик Црногораца српски језик<ref>http://www.pobjeda.co.me/citanje.php?datum=2007-06-01&id=119208</ref>. Због просрпске позиције долази до подвојености научне заједнице и оснивања [[Дукљанске академије наука и умјетности]] како би била антитеза просрпској званичној црногорској академији. ЦАНУ је често на удару црногорских националиста због незаинтересованости за активније учешће у борби за национално признање Црногораца и црногорске суверености, која је задобијеа на референдуму 2006. године. У току преговора око доношења новог Устава Црне Горе, који је умјесто српског прогласио црногорски за званични језик Црне Горе, предсједник ЦАНУ др Момир Ђуровић је преговарао са српском опозицијом током 2007. године и сријетао се са [[Андрија Мандић|Андријом Мандићем]]. Црногорски историчар Живко Андријашевић га је због таквог чина назвао ''мизеријом'', за шта га је Ђуровић тужио суду за клевету, тражећи одштету у износу од 10.000 евра. Добио је судски процес, а Андријашевић је морао да плати 1.000 евра<ref>http://www.slobodnaevropa.org/content/crna_gora_sud_mizerija/1873300.html</ref>.
 
== Критике ЦАНУ и однос државе Црне Горе према академији ==
ЦАНУ је 2008. године у вријеме црногорске одлуке о признању једностране проглашене независности Косова од Србије оштро осудила црногорске власти. Почетком 2011. године, црногорске власти су предложиле спајање ЦАНУ са ДАНУ у јединствену националну академију. Након сусрета са министром науке Сањом Влаховић, предсједник ЦАНУ др Момир Ђуровић је одбио сваку могућност таквог предлога, наводећи да се нигдје у свијету национална академија не удружује са једном НВО. Овај предлог је неформално био изношен и раније<ref>http://in4s.net/index.php/politika/srbija-cg-srpska/4891-sve-duplo-u-crnoj-gori</ref>. У 2011. години, и дан-данас, ДАНУ захтијева активирање државе и доношења закона за легализацију свог деловања или уједињења са ЦАНУ, док ЦАНУ, сматрајући сарадњу са невладином организацијом немогућом, то категорички одбија<ref>http://www.pobjeda.co.me/citanje.php?datum=2011-05-29&id=210108</ref>.
Критичари ЦАНУ сеоптужују укао Црнојпросрпску Гориинституцију, ипрвенствено ширезбог увелико сматра просрпском институцијом, збогњене историјске школе која одступа од тзв. дукљано-монтенегринске дисциплине и која сматра Црногорце сматра нацијом српског етничког поријекла и најближе Србима. ПретходниКритичарима Црногорске академије наука и умјетности смета и то што је претходни предсједник ЦАНУ др Драгутин Вукотић јебио Србин, аали ЦАНУи јестав показивалаЦАНУ да великеизрази отпореотпор стандардизацијиформирању [[Црногорски језик|црногорског језика]], остајући при ставу да је матерњи језик Црногораца српски језик<ref>http://www.pobjeda.co.me/citanje.php?datum=2007-06-01&id=119208</ref>. Због просрпскеових позицијеоптужби, у Црној Гори долази до подвојености научне заједнице и оснивањаформирања удружења грађана под називом [[ДукљанскеДукљанска академијеакадемија наука и умјетности]] како би билакао антитеза просрпској званичној црногорској академији. ЦАНУ је често на удару црногорских националиста због њене незаинтересованости за активније учешће у борби за национално признање Црногораца и црногорске суверености, која је задобијеазадобијена на референдуму 2006. године. У току преговора око доношења новог Устава Црне Горе, који је умјесто српског прогласио црногорски за званични језик Црне Горе, предсједник ЦАНУ др Момир Ђуровић је преговарао са српском опозицијом током 2007. године и сријетао се са [[Андрија Мандић|Андријом Мандићем]]. Црногорски историчар Живко Андријашевић га је због таквог чина назвао ''мизеријом'', за шта га је Ђуровић тужио суду за клевету, тражећи одштету у износу од 10.000 евра. Добио је судски процес, а Андријашевић је морао да плати 1.000 евра<ref>http://www.slobodnaevropa.org/content/crna_gora_sud_mizerija/1873300.html</ref>.
 
Садашњем предсједнику ЦАНУ, др Момиру Ђуровићу, критичари замјерају и то што се 2007. године, након доношења новог Устава Црне Горе, којим је умјесто дотад српског језика за званични језик Црне Горе проглашен црногорски, сретао са једним од лидера просрпске опозиције [[Андрија Мандић|Андријом Мандићем]]. Због овог, Ђуровић је био изложен јавном вређању од стране неких монтенегринске историчара.<ref>http://www.slobodnaevropa.org/content/crna_gora_sud_mizerija/1873300.html</ref>.
 
Године 2008. након одлуке црногорских власти о признању једностране проглашене независности Косова од Србије, ЦАНУ је оштро осудила овај акт власти, због чега је опет била изложена вријеђању и академија и њеног предсједника.
 
 
Због учесталих захтјева удружења грађана ДАНУ да се држава активира у доношењу закона за легализацију њиховог дјеловања<ref>http://in4s.net/index.php/politika/srbija-cg-srpska/4891-sve-duplo-u-crnoj-gori</ref> , почетком 2011. године, црногорске власти су предложиле, а почетком 2012. покушале и реализовати <ref>http://www.nezavisne.com/novosti/ex-yu/Ukida-se-Dukljanska-akademija-nauka-i-umjetnosti-130095.html datum=27.02.2012 17:28 Срна</ref> спајање ЦАНУ са ДАНУ у јединствену националну академију. Након више сусрета са органима власти Црне Горе, предсједник ЦАНУ др Момир Ђуровић одбија сваку могућност таквог приједлога, наводећи да се нигдје у свијету национална академија не удружује са једном невладином организацијом.<ref>http://www.pobjeda.co.me/citanje.php?datum=2011-05-29&id=210108</ref>.
 
Црногорска академија наука и умјетности је редовни члан [[Одбор за стандардизацију српског језика|Одбора за стандардизацију српског језика]].