Херман Емил Фишер — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke; козметичке измене
Ред 16:
|студенти =
|познат_по =
|награде = [[Датотека:Nobel_prize_medalNobel prize medal.svg|20п]] [[Нобелова награда за хемију]]
|напомене =
}}
Ред 23:
Фишер је студирао на [[Универзитет у Бону|Универзитету у Бону]] [[1872]], па се пребацио на [[Универзитет у Стразбуру]]. Докторирао је 1874. на проучавању [[фталеин]]а и добија позицију на универзитету. Године 1875. заједно са једним својим учитељем и нобеловцем [[Адолф фон Бајер|Адолфом фон Бајером]] премешта се у [[Минхен]], где постаје професор хемије. Професор на [[Универзитет у Ерлангену|Универзитету Ерланген]] постаје 1881. На [[Универзитет у Вирцбургу|Универзитету у Вирцбургу]] је професор од [[1888|1888.]] до [[1892|1892.]] Постаје шеф хемије на [[Хумболтов универзитет у Берлину|Универзитету у Берлину]] [[1892|1892.]] и ту остаје до смрти.
 
Познат је по радовима о [[угљени хидрат|шећери]]ма, посебно о органској синтези [[глукоза|глукозе]] и [[пурин|пурина]], укључујући и прву синтезу [[кофеин]]а. Велики рад на шећерима је започео још [[1884]]. До [[1890|1890.]] успео је да установи стереохемијску природу и изомерност шећера. До 1894. проналази стерохемијску конфигурацију свих познатих шећера и предвиђа све могуће [[изомериИзомер (хемијски)|изомере]]. Његов велики успех је синтеза [[глукоза|глукозе]], [[фруктоза|фруктозе]] и манозе од [[глицерол]]а.
Велик је и његов допринос синтези [[протеин]]а, на чему је радио од 1899. до 1908. Открио је нови тип [[аминокиселина]] пролин и оксипролин. Проучавао је синтезу [[протеин]]а добијајући [[дипептиди|дипептиде]], трипептиде, а касније и полипептиде.