Ђоко Слијепчевић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
|||
Ред 24:
Започео је школовање у [[Никшић]]у. Од 1921-1925 похађао је гимназију у [[Гацко]]м, 1930. је завршио Богословију у [[Призрен]]у. Године 1934. је дипломирао на [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Богословском факултету у Београду]], а 1936. одбранио докторску дисертацију ''Стефан Стратимировић митрополит карловачки као поглавар цркве, просветни и национално-политички радник''. У 1937. је слушао предавања о црквеној историји код Ханса Лицмена и Ериха Зееберга. Године 1938. бива постављен за доцента на Катедри за црквену историју Богословског факултета у Београду.
Слијепчевић је био присталица [[Југословенски народни покрет Збор|Збор]]а [[Димитрије Љотић|Димитрије Љотића]]. За време [[Други светски рат|Другог светског рата]] писао је пропаганду усмерену против [[Савезници у Другом светском рату|Савезника]]{{sfn|Милосављевић|2006|pp=213}} и био је сарадник [[Ратко Парежанин|Ратка Парежанина]] у Васпитном одсеку при штабу [[Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|Српског добровољачког корпуса]].{{sfn|Петрановић|1992|pp=416}} Током Другог светског рата је прикупљао грађу{{fact}} о усташком геноциду над Србима у Независој Држави Хрватској.
Побегао је из Србије пред [[Црвена армија|Цреном армијом]] и [[
После рата боравио је у [[Берн]]у на старокатоличком Богословском факултету, прикупљајући грађу за историју Српске цркве. Године 1954. је прешао у [[Минхен]] на [[Институт за југоисточну Европу]] као референт за Албанију и Бугарску. Умро је 1993. у Келну, а сахрањен је на српском гробљу у [[Оснабрик]]у.
| |||