11.530
измена
(Нова страница: '''Савиндан''' је празник Српске православне цркве који се слави [[27....) |
(ситно) |
||
'''Савиндан''' је празник [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] који се слави [[27. јануар]]а (тј. 14. јануара по [[јулијански календар|старом календару]]), којим се обележава успомена на [[Свети Сава|
Празник ''Савиндан'' је у [[црквени календар|црквеном календару]] уписан црвеним словима: ''Свети Сава, први архиепископ српски''. Празник
==Порекло празника==
На овај дан,
До процвата светосавског култа је дошло стварањем [[Кнежевина Србија|нове српске државе]]. Још почетком XIX века је спевана позната [[Химна
==Народни обичаји и симболика==
Нарочито ревносно Светог Саву празнују [[сточари]] из разних крајева. Попут [[Свети Мрата|
Многи српски народни обичаји око Светог Саве везани су за [[сточарство|стоку]] и за страх од [[вукови|вукова]]. Пред ''Савиндан'' се није смела ''стока терати у шуму'', из страха од вукова, јер би то за њу било погубно. Ових дана се ''ништа није смело радити са [[сечиво]]м''. ''[[Бритве]] нису отваране'' да би вуцима чељусти остале склопљене. А жене нису смеле ништа ''бојити у црвено'' да вуци не би клали стоку.
Постоји много српских народних веровања везаних за ''Савиндан'', међу којима и то да ''ако на Светог Саву грми, десиће се важни догађаји у земљи''.
==Празник
''Свети Сава'' је установљен за ''школску славу'' одлуком [[Совјет Књажества Србског|Совјета Књажества Србског]] 2. јануара [[1840.]] године, а на предлог [[Атанасије Николић|Атанасија Николића]], ректора [[Лицеј из Крагујевца|Лицеја из Крагујевца]]. <ref>Миле Недељковић, 1998.</ref> У одлуци [[Попечитељског просвјештенија]], представници државне и црквене власти прописали су да се ''
Многе врсте занатлија из Србије су га сматрале својим патроном и узимале његов дан за [[еснаф]]ску славу. Светог Саву су за еснафску славу узеле занатлије [[ужари]], [[мутавџије]], [[опанчари]], [[обућари]] и други.
Празничне песме за ''Савиндан'':
*[[Химна
==Референце==
|
измена