Савиндан — разлика између измена

Без промене величине ,  пре 15 година
ситно
(Нова страница: '''Савиндан''' је празник Српске православне цркве који се слави [[27....)
 
(ситно)
'''Савиндан''' је празник [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] који се слави [[27. јануар]]а (тј. 14. јануара по [[јулијански календар|старом календару]]), којим се обележава успомена на [[Свети Сава|Светогсветог Саву]], принца династије [[Династија Немањића|Немањића]], српског [[просветитељ]]а и првог [[Архиепоскопаархиепоскопа српског]].
 
Празник ''Савиндан'' је у [[црквени календар|црквеном календару]] уписан црвеним словима: ''Свети Сава, први архиепископ српски''. Празник Светогсветог Саве је један од највећих храмовних и породичних празника у [[српски народ|српском народу]], светкују га многе [[занатлије]] а проглашен је и за школску [[крсна слава|славу]].
 
==Порекло празника==
На овај дан, Светисвети Сава је окончао свој живот и црква је установила да се овог дана обележава успомена на живот и дело Светогсветог Саве. Упокојио се у недељу 27. јануара [[1235.]] године, у граду [[Трново|Трнову]] у [[Бугарска|Бугарској]].
 
До процвата светосавског култа је дошло стварањем [[Кнежевина Србија|нове српске државе]]. Још почетком XIX века је спевана позната [[Химна Светомсветом Сави]], а законом из 1840. године његов празник постаје општа ''школска слава'' у [[Србија|Србији]]. <ref>Мирјана Кандић, 2003.</ref>
 
==Народни обичаји и симболика==
Нарочито ревносно Светог Саву празнују [[сточари]] из разних крајева. Попут [[Свети Мрата|Светогсветог Мрате]] и [[Свети Аранђел|Светогсветог Аранђела]], Светисвети Сава се сматра ''вучјим пастирем''. <ref>Мирјана Кандић, 2003.</ref>
 
Многи српски народни обичаји око Светог Саве везани су за [[сточарство|стоку]] и за страх од [[вукови|вукова]]. Пред ''Савиндан'' се није смела ''стока терати у шуму'', из страха од вукова, јер би то за њу било погубно. Ових дана се ''ништа није смело радити са [[сечиво]]м''. ''[[Бритве]] нису отваране'' да би вуцима чељусти остале склопљене. А жене нису смеле ништа ''бојити у црвено'' да вуци не би клали стоку.
Постоји много српских народних веровања везаних за ''Савиндан'', међу којима и то да ''ако на Светог Саву грми, десиће се важни догађаји у земљи''.
 
==Празник Светогсветог Саве==
 
''Свети Сава'' је установљен за ''школску славу'' одлуком [[Совјет Књажества Србског|Совјета Књажества Србског]] 2. јануара [[1840.]] године, а на предлог [[Атанасије Николић|Атанасија Николића]], ректора [[Лицеј из Крагујевца|Лицеја из Крагујевца]]. <ref>Миле Недељковић, 1998.</ref> У одлуци [[Попечитељског просвјештенија]], представници државне и црквене власти прописали су да се ''Светисвети Сава'' проглашава за ''патрона свих наших школа'' и да се од тада 14/[[27. јануар]]а има у свим школама најсвечаније прослављати. <ref>Рандељ, 2006.</ref> Празник се прослављао као школска слава све до 1945. године, када је укинут одлуком власти. После полувековне забране у [[комунистички режим|комунистичком режиму]], поново се наставило са прослављањем ''Светогсветог Саве'' као школског патрона.
 
Многе врсте занатлија из Србије су га сматрале својим патроном и узимале његов дан за [[еснаф]]ску славу. Светог Саву су за еснафску славу узеле занатлије [[ужари]], [[мутавџије]], [[опанчари]], [[обућари]] и други.
 
Празничне песме за ''Савиндан'':
*[[Химна Светомсветом Сави]]
 
==Референце==
11.530

измена