Историја Сједињених Америчких Држава — разлика између измена

м
Holandija->Nizozemske; козметичке измене
м (ispravke)
м (Holandija->Nizozemske; козметичке измене)
[[СликаДатотека:USA Territorial Growth small.gif|мини|Ширење територија САД, 1810.-1920.]]
'''Историја Сједињених Америчких Држава''' се дели у неколико периода, при чему се као међаши узимају неки од најважнијих догађаја. Најчешћа је подела на ''предколумбовски период'' - који покрива време све до доласка првих европских истраживача и колониста у Северну Америку - а иза кога следи ''колонијални период'' - којим се покрива време од доласка колониста до стварања самих САД [[1776]]. године. историја у ужем смислу се најчешће дели на периоде који се тичу следећих догађаја - доношење [[Устав Сједињених Америчких Држава|Устава САД]] којим су САД постале федерација, односно држава у правом смислу речи; завршетак [[америчко-мексички рат|америчко-мексичког рата]] којим су етаблиране њене границе; завршетак [[амерички грађански рат|грађанског рата]] којим су САД постале модерна индустријска сила; [[Први светски рат]] којим су САД постале светска сила; [[Други светски рат]] којим су постали суперсила, те [[Хладни рат]] након кога су САД постале једина суперсила. Период Хладног рата се понекад дели на периоде пре и после [[атентат на Џона Кенедија|атентата на председника Кенедија]], односно пре и после [[Реганова револуција|Реганове револуције]].
 
== Пред-колонијална Америка ==
{{main|Пред-колумбовски период}}
[[СликаДатотека:Monks Mound in July.JPG|мини|[[Монкс Маунд]] у месту Кахокија, [[Илиноис]], је с 30 -{m}- висина највише људска земљана грађевина у Северној Америци, а било је део градског насеља око године 1050.]]
 
Подручје данашњих САД је било ненастањено све до последњег [[ледено доба|леденог доба]] када се због ниже нивои мора створио [[Берингов копнени мост]]. Тада су - према неким изворима од пре 20.000 година - преко њега групе [[ловци-сакупљачи|ловаца-сакупљача]] из [[Азија|Азије]] поступно прешле у [[Аљаска|Аљаску]] и наставиле се ширити на југ кроз [[Северна Америка|Северну]], [[Средња Америка|Централну]] и [[Јужна Америка|Јужну Америку]].
То није био случај с енглеским колонијама, које су почеле ницати на источној обали Северне Америке од [[1607]]. године када је на подручју данашње Вирџиније формиран [[Џејмстаун (Вирџинија)|Џејмстаун]]. Та се колонија одржала и просперирала захваљујући узгајивању [[дуван]]а, док су нешто северније, на територији познатој као [[Нова Енглеска]] почели пристизати досељеници нонконформистичких верских ставова, познатији као [[пуританци]], а који су у Новом свету тражили верску слободу. Већа флексибилност енглеских власти према својим колонијама у односу на Француску је омогућила већи број колониста, па су тако до краја 17. века међу енглеске колоније абсборбирана мања низоземска и шведска насеља. У јужним деловима енглеских поседа је нагло ширење плантажи памука и дувана довело до потребе за радном снагом коју колонисти, чак ни уз систем тзв. [[уговорно ропство|уговорног ропства]] односно уз ангажовање кажњеника, нису били у стању задовољити. Због тога се Африке почињу увозити робови који ће бити преци данашњих [[Афроамериканци|Афроамериканаца]].
 
[[СликаДатотека:MayflowerHarbor.jpg|мини|left|[[Мејфлауер]], брод који је превезао ''[[Пуританци|Ходочаснике]]'' у Нови свет године 1620.]]
 
Енглески колонисти су од самог доласка на тло Северне Америке повремено долазили у сукобе с домородачким становништвом. Иако су многа насеља колониста била уништавана, као у случају [[рат краља Филипа|рата краља Филипа]], Индијанци се у правилу нису могли на дужи рок ефикасно супротставити колонистима, делом због разједињености, делом због технолошке инфериорности, али највише због сталног прилива нових колониста.
 
== Стварање и прве године САД ==
[[СликаДатотека:Declaration independence.jpg|250px||мини|Представљање [[Америчка декларација о независности|Декларације о независности]] Континенталном конгресу. Насликао [[Џон Трумбал]] 1817–1819.]]
 
Када је оружани сукоб избио 1775. године, колонисти су се испочетка само намеравали ослободити пореза. Међутим, радикална фракција на челу с [[Томас Џеферсон|Томасом Џеферсоном]], инспирисана [[просветитељство|просветитељским]] идеалима, је закључила да се америчке колоније могу трајно решити неправде из матице земље једино ако постану потпуно независне. Те замисли су свој израз нашле на [[Други Континентални конгрес|Другом континенталном конгресу]] у [[Филаделфија|Филаделфији]] где је [[4. јул|4. јула]] [[1776]]. донесена [[Декларација независности САД|Декларација о независности САД]]. Њиме се тринаест колонија прогласило независним од Велике Британије и склопило ад хоц [[конфедерација|савез]] који ће бити познат као Сједињене Америчке Државе.
 
[[Амерички рат за независност]] младе нације није ишао добро по колонисте све до победе над британском војском у [[битке код Саратоге|бици код Саратоге]] [[1777]]. године. То је подстакло [[Француска|Француску]] да призна америчку независност и [[1778]]. године и да отворено помаже америчке колонисте новцем, оружјем и експедиционим корпусом. Касније су се Француској прикључиле [[Шпанија]] (1779) и [[ХоландијаНизоземске|Низоземска]] (1780). Суочена с коалицијом европских сила, Британија се врло брзо нашла исцрпљена, а демократске идеје колониста су изазивале симпатије код либералне британске јавности и политичара. Коначни ударац је дошао када су француске и америчке снаге [[1781]]. у [[опсада Јорктауна|бици код Јорктауна]] натерале велику британску војску под [[Лорд Корнволис|лордом Корнволисом]] на предају. Следеће године је потписано примирје, а [[1783]]. у Паризу [[Паришки мировни уговор (1783)|мировни уговор]] којим је Британија признала независност САД.
 
Завршетак рата је, пак, у многим колонијама - чије су привреде профитирале од рата - довео до нагле економске кризе, али и бујања незадовољства, па и оружаних побуна. Истовремено се показало како [[конфедерација|конфедерално]] уређење тринаест колонија није ефикасно, те су се јавиле идеје како би се требао створити ново, чвршће уређење. Те су идеје формулисане у ''[[Федералистички списи|Федералистичким списима]]'', а усвојене су на [[Уставна конвенција САД|Уставној конвенцији]] у [[Филаделфија|Филаделфији]] [[1787]]. када је одлучено да САД постану [[федерација]] те донесен [[Устав Сједињених Америчких Држава|Устав]], који је и данас на снази. Први федерални органи темељени на Уставу су почели с радом у пролеће [[1789]].
Спор је с временом толико добио на интензитету да је на западним подручјима, поготово након изгласавања контроверзног [[Закон о Канзасу и Небраски|Закона о Канзасу и Небраски]] дошло до оружаних сукоба између присташа и противника ропства. На Југу се, пак, ширило мишљење да уколико доминација робовласничких држава више није могућа унутар САД, спровести [[отцепљење]].
 
[[СликаДатотека:Battle of Gettysburg, by Currier and Ives.png|250px|десно|мини|[[Битка код Гетисбурга]] 1863. године, која се сматра прекретницом грађанског рата]]
 
Када су се незадовољни северњаци коначно ујединили под новом [[Републиканска странка (САД)|Републиканском странком]], њихов кандидат [[Абрахам Линколн]] је 1860. победио на председничким изборима. На то је [[Јужна Каролина]] реаговала проглашењем независности, у чему ју је следило још неколико јужних држава које су се почетком [[1861]]. ујединиле у [[Конфедеративне Америчке Државе]].
Томе је значајно допринео и дотле незапамћена навала имиграната, који су, за разлику од претходних деценија, долализи из [[Скандинавија|Скандинавије]], [[Јужна Европа|јужне]] и [[Источна Европа|источне Европе]]. Нови досељеници су због језичних, културних и верских баријера имали проблема уклопити се у претежно протестанску англофону руралну матицу америчке нације, те су се испочетка концентрисали у великим градовима на Истоку, служећи као јефтина радна снага и тако потпомажући све већу урбанизацију САД.
 
[[СликаДатотека:Ellis island 1902.jpg|250px|десно|мини|Долазак имиграната на острво Елис 1902. године]]
 
С наглим развојем индустрије се у САД почела организовати и радничка класа у прве [[синдикат]]е као и [[раднички покрет]], али он није имао толико политичког утицаја као све више растућа [[средња класа]] која ће, као и у неким другим државама, свој израз наћи у првим облицима [[популарна култура|масовне културе]], али и друштвеним покретима као што су [[суфражеткиње]] и [[трезвењачки покрет]].
Одмах по завршетку рата се испоставило како америчка јавност нема интереса за трајно учествовање САД на међународној сцени. [[Версајски споразум|Версајски мировни уговор]] није ратификован, а САД није постала чланица [[Друштво народа|Друштва народа]]. Уместо тога су се САД поновно окренуле изолационизму, односно властитом развоју и интересима, за што је главни разлог било богатство нагло стечено ратом који је САД, за разлику од мање-више свих других светских сила, оставио неокрзнутим.
 
[[СликаДатотека:Prohibition.jpg|250px|десно|мини|Спровођење прохибиције 1921. године]]
 
Рат је пре тога дао подстицај да се коначно остваре циљеви неких од реформских покрета из претходних деценија. Тако су уставним амандманима жене [[Женско право гласа у САД|коначно стекле право гласа]], а уставним амандманом је [[1920]]. уведена и [[прохибиција]] производње и точења алкохолних пића на националној нивоу. За прохибицију се убрзо испоставило да представља велики промашај, с обзиром да се њоме нису могли искоренити обичаји америчког становништва везани уз конзумацију алкохола, па је потражња за илегалним алкохолом довела до масовног кријумчарења које је с временом преузео [[организовани криминал]]. Масовно кршење закона које се истовремено сматрало друштвено прихватљивим, а заједно с новостеченим просперитетом и успоном средње класе довело је и до наглих промена у друштвеном моралу и култури које су поспешили нови изуми као [[аутомобил]] и [[радио]] те нова музика која се назива [[џез|jazz]].
С друге стране је поратни период означио наставак економског успона САД, коме су битно допринеле и нове технологије, као и развитак прометне инфраструктуре те све већа доступност аутомобила широким слојевима становништва. У САД се тако, поготово за време председника [[Двајт Д. Ајзенхауер|Ајзенхауера]] ужурбано граде [[мотел]]и, [[ауто-пут]]еви, драјв-ин биоскопи, супермаркети и ресторани [[брза храна|брзе хране]]. Уз благостање и ширење средње класе на популарну културу, али и политику све више утиче нови медиј - [[телевизија]].
 
[[СликаДатотека:Martin Luther King - March on Washington.jpg|250px|десно|мини|Мартин Лутер Кинг приликом марша на Вашингтон]]
 
Поратни период у САД такође карактерише тзв. [[беби-бум генерација|бејби бум]], као и одрастање генерације зване [[беби-бум генерација|бејбибумер]]и - прве која никада није искусила сиромаштво. Она почиње стварати зачетке властите културе која ће се темељити на ембрионалном [[рокенрол]]у, односно експлицитном или имплицитном одбацивању традиционалних вредности. Истовремено у САД изум [[контрацептивна пилула|контрацептивне пилуле]] доводи до зачетака [[сексуална револуција|сексуалне револуције]].
Тако оштра вањска политика је, пак, коинцидирала с радикалним одбацивањем кејнзијанске економске политике, односно кресањем социјалних издатака, али и радикалним смањењем пореза. Реган је сматрао како се САД из економске кризе може извући једино ако приватни сектор не буде оптерећен државним давањима, што би с временом довело до смањења незапослености, а самим тиме и повећања општег просперитета. Тај програм, зван [[Реганомика]], до средине 1980-их је довео до краја економске кризе.
 
[[СликаДатотека:ReaganBerlinWall.jpg|250px|десно|мини|Председник Реган године 1987. пред Берлинским зидом]]
 
Истовремено с економским трендовима су се од 1980-их у САД бележили и дотада незабележени културни трендови, који су се првенствено одражавали кроз повратак друштвеног конзервативизма, али и јачање протестантског [[фундаментализам|фундаментализма]] који је, користећи нове медије као телевизија, односно [[телевангелизам|телевизијске проповеднике]] стекао снажан политички утицај. Ти су се трендови највише могли приметити код бејбибумера од којих су многи напустили радикалне идеје своје младости како би пригрлили или верски конзервативизам или безочни материјализам кога је инкарнирала нова супкултура [[јапи]]ја.
Клинтон, с друге стране, никада у САД није уживао такву популарност као у остатку света. Разлог је био низ грешака које је учинио у првим годинама мандата, када је на себе навукао бес конзервативаца. Он је за последице прво имао дебакл покушаја да се уведе здравствено осигурање, а потом тзв. [[Републиканска револуција|Републиканску револуцију]] 1994. године којом су републиканци добили контролу над Конгресом. Клинтон је због тога у многим својим политичким ставовима скренуо удесно и тако добио изборе 1996. године. Међутим, анимозитет републиканаца је остао и ескалирао приликом [[афера Левински|афере Левински]] [[1998]]. године када умало није био смењен с положај. Иако је Клинтон преживео то искушење, са собом је до краја мандата вукао сену тог и низа других скандала, који ће дубоко поделити америчку нацију.
 
[[СликаДатотека:National Park Service 9-11 Statue of Liberty and WTC fire.jpg|250px|десно|мини|Напади 11. септембра 2001.]]
 
Још пре краја Клинтоновог мандата је тзв. [[дот ком колапс]] показао да су темељи америчке економске супремације далеко крхкији него што се мислило. [[Председнички избори у САД 2000.|Председнички избори 2000. године]], а поготово њихов тесан резултат и контроверзе око резултата на Флориди, су у остатку света показали несавршеност америчке демократије.
1.572.075

измена