GNU — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Историја: стилски преформатиране неке реченице |
|||
Ред 11:
== Историја ==
Пројекат ГНУ је јавно оглашен [[27. септембар|27. септембра]] [[1983]]. године на [[дискусиона група|дискусионим групама]] [[net.unix-wizards]] и [[net.usoft]]. Прави рад на пројекту је почео [[5. јануар]]а следеће године, када је Столман дао оставку на [[Масачусетски технолошки институт|МИТ]]-у да би
<!-- [[newsgroup]] || [[Massachusetts Institute of Technology]] || [[GNU Manifesto]]-->
Када је ГНУ предложен, [[власнички софтвер|власнички]] оперативни систем [[јуникс]] је већ био у широкој употреби. Будући да се архитектура јуникса показала технички стабилном, систем ГНУ је дизајниран тако да буде компатибилан са њим. Архитектура Јуникса је омогућавала да ГНУ буде написан од појединачних софтверских компоненти. Оне компоненте које су већ биле слободно доступне, као што су
<!-- [[Unix]] [[proprietary software]] [[TeX]] [[X Window System]] -->
[[1985]]. године Столман је основао [[непрофитна организација|непрофитну организацију]] [[Задужбина за слободни софтвер|Задужбину за слободан софтвер]] (ЗСС),
<!-- [[non-profit organization]]-->
Да би осигурао да ГНУ софтвер остане слободан, пројекат је [[1989]]. године издао прву верзију [[ГНУ-ова Општа јавна лиценца|ГНУ-ове Опште јавне лиценце]] (ГНУ-ова ОЈЛ, познатија по енглеској скраћеници -{GNU GPL}-). Ову лиценцу данас користи највећи део ГНУ програма, као и велики број програма слободног софтвера који нису део пројекта ГНУ; то је једна од најчешће коришћених [[лиценца слободног софтвера|лиценци слободног софтвера]] на свету. Она даје право свима који приме програм да га покрећу, копирају, мењају и прерасподељују (дистрибуирају) а истовремено им брани да наметну даља ограничења на копије које они расподеле. Ова идеја се назива [[копилефт]] (''-{copyleft}-'').
<!-- [[GNU General Public License]] (GNU GPL) [[free software license]]-->
Ред 26:
<!-- [[Version 7]] [[Mach kernel]] [[Carnegie Mellon University|CMU]] [[ATT|AT&T]].-->
Будући да је Мах обезбеђивало само најниже функције језгра, Пројекат ГНУ је морао да развије делове вишег нивоа језгра, и то као збирку корисничких програма. Ова збирка је првобитно требала да се зове Аликс (''-{Alix}-''), али је касније развијачу (''-{developer}-'') [[Мајкл Бушнел|Мајклу Бушнелу]] (-{Michael Bushnell}-) драже било део имена [[ГНУ-ово КРДО|Крдо]] (-{Hurd}-), па је Аликс прво померено за име подсистема и на крају и коначно избачено. На
<!-- [[GNU Hurd]]-->
[[1991]]. године [[Линус Торвалдс]] (-{Linus Torvalds}-) је написао јуникс компатибилно језгро [[линукс]]. Мада првобитно није био слободан софтвер, Торвалдс је лиценцу променио на ГНУ-ову ОЈЛ [[1992]]. Линукс су даље развијали разни програмери преко [[Интернет]]а. 1992. је комбиновано са ГНУ системом, што је за резултат имало потпуно функционалан слодобан [[оперативни систем]]. ГНУ систем се најчешће среће у овом облику, и обично се назива „систем [[ГНУ са линуксом|ГНУ-а са линуксом]]“ или „[[линукс дистрибуција|дистрибуцијом линукса]]“. Од [[2005]]. [[ГНУ-ово КРДО|Крдо]] је у спором развоју те је сада званично језгро ГНУ система. Постоји такође и пројекат који ради на преношењу ГНУ система на језгра -{FreeBSD}--ја и -{NetBSD}--ја.
== ГНУ-ов софтвер ==
| |||