Мина (оловка) — разлика између измена

Прву савремену мину представља алат из шеснаестог века. Наиме, рударима који су радили у [[Руда|руди]] графита у долини Бороудејл ({{јез-енгл|Borrowdale}}) у [[Енглеска|Енглеској]] пало је на памер да графитни штапић ставе у [[Дрво (материјал)|дрвену]] опну. То им је пошло за руком и схватили су да су направили веома погодну писаљку. Међутим, мислили су да ископавају олово, те је руда названа Плумбаго ({{јез-лат|plumbum}} — олово). Грешка је убрзо откривена, а овакве писаљке постале су веома популарне. Међутим, иако се сазнало да су рудари ископали графит, а не олово, у језику је грешка остала. Тако се мина на енгелском[[Енглески језик|енглеском]] каже ''-{lead}-'' (лед — олово), а графитна оловка на [[Немачки језик|немачком]] ''-{der Bleistift}-'' (блајштифт — оловна писаљка).<ref name=today/> Иста лингвистична неподударност постоји и у [[Српски језик|српском језику]] ('''олов'''ка), али се недоумице отклањају додавањем придева „графитна“ (или „хемијска“, „патент“, „дрвена“ у другим случајевима).<ref>{{cite book|title=Речник српског језика|publisher=[[Матица српска]]|year=2007|quote=ОЛОВКА, -ке}}</ref>

Метод који су искористили енглески рудари у осамнаестом веку је применио немацНемац Каспар Фабер, оснивач истоименог предузећа, чија су специјалност производи за писање и штамшањештампање и други канцеларијски материјали. Свој производ је направио од млевеног [[графит]]а, [[сумпор]]а и [[антимон]]а, док је посебне методе примењивао саза дрвене боје, које је такође дистрибуирао по Европи у првој половини двадесетог века. Овај метод он је патентирао 1795. и тако осигурао свој положај на европском тржишту.<ref>{{cite book|last1=Krämer|first1=Walter|last2=Trenkler|first2=Götz|title=Lexikon der populären Irrtümer|year=1998|location=Frankfurt|page=46|isbn=978-3492224468}}</ref>