Баухаус — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke; козметичке измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 2:
[[Датотека:Bauhaus-Dessau main building.jpg|мини|Баухаус Десау]]
[[Датотека:Bauhaus-Dessau Festsaal.jpg|мини|Баухаус Десау]]
'''Баухаус''' ({{јез-нем|Bauhaus}}) или пуним именом '''Државна школа Баухаус у Вајмару''' је била државна школа за архитектуру и примењене уметности, коју је [[1919]]. године у [[Вајмар]]у у [[Немачка|Немачкој]] основао архитекта [[Валтер Гропијус]] ({{јез-нем|Walter Gropius}}) ([[1883]]. - [[1970]].) а предавачи су били и [[
Разлог оснивања школе била је идеја о стварању удружења занатлија-уметника под управом уметника-предавача, у циљу заједничког истраживања професора и студената у примени нових техника, материјала и облика у архитектури, производњи намештаја и производњи употребних предмета. Теорија изучавања процеса опажања и [[боја]] примењивана су у пракси. Програми по којима се радило у Баухаусу били су веома напредни за то време.
Као резултат, групног рада и климе великог ентузијазма, која је у Баухаусу владала од фазе пројектовања реализације, настају предмети од којих је потекао модерни [[индустријски дизајн]].
[[Датотека:Bauhaus.JPG|десно|мини|250п|[[Валтер Гропијус]], Зграда Баухауса у Десау, [[1919|1919.]]-[[1926|1926.]], [[Немачка]].]]
[[Датотека:Bauhaus logo.png|мини|лево|Баухаус лого.]]
== Историја ==
Крајем [[19. век]]а у [[Енглеска|Енглеској]] се јавља идеја о повезивању уметника и индустријске производње како би се улепшали индустријски производи, а уништиле имитације и кич. Спајање уметности и индустријске производње покренуо је у Енглеској [[Вилијам Морис]] (-{''Arts and Crafts''}-) већ крајем [[19. век]]а, али су њихови производи били индивидуални и богато декорисани, дакле нису били у складу с модерним настојањима. Под његовим утицајем [[1907|1907.]] године у [[Минхен]]у је основан „Немачки савез занатских и индустријских произвођача“ (-{''[[Дојчер
Делатност -{''Werkbunda''}- унапређује и развија [[Валтер Гропијус]], те оснива специјализовану школу за истовремено бављење свим врстама обликовања – [[Баухаус]], [[1919|1919.]] године у [[Вајмар]]у, гдје су тада на власти били социјалисти („[[Вајмарска република]]“). С врхунским уметницима и изврсним педагозима ([[Лајонел Фајнингер|Лионел Фајнингер]], [[Георг Муха]], [[Паул Кле]], [[Оскар Шлемер]], [[Василиј Кандински]], [[Ласло Мохољи Нађ|Ласло Мохољ-Нађ]] итд.), [[Валтер Гропијус]] водио је два курса: - материјали и технике обраде (ручне и машинске); - цртање, пројектовање и теорија облика.
Први је директор био сам Гропијус, али касније је директор постао најпре [[Ханес Мајер]], а потом архитект [[Лудвиг Мис ван дер Рое]], који школу претвара у чисту школу архитектуре.
Године [[1925|1925.]] школа напушта [[Вајмар]] и сели се у [[Десау]] где је према Гропијусовом пројекту [[1926|1926.]] довршена зграда Баухауса. Сама зграда је преломно дело модерне архитектуре у којем облик следи намену.
Школа се [[1932|1932.]] године сели из [[Десау]]а у [[Берлин]], али баухаусовце због њиховог [[Интернационализам|интернационализма]], [[Либерализам|либералност]]и и бриге за човека [[Нацизам|нацисти]] оптужују за „леви социјализам“, и [[Адолф Хитлер|Хитлер]] затвара Баухаус чим је дошао на власт. Дела професора и студената Баухауса снажно су утицала на индустријску производњу и на развој индустријског дизајна у Европи.
Многи изванредни уметници поучавали су у Баухаусу:
Ред 32:
* [[Марсел Бројер]]
* [[Август Чернигој]]
* [[Лајонел Фајнингер|Лионел Фајнингер]]
* [[Наум Габо]]
* [[Валтер Гропијус]]
Ред 41:
| width="{{{width|}}}" align="{{{align|left}}}" valign="{{{valign|top}}}" |
* [[Герхард Маркс]]
* [[Ласло Мохољи Нађ|Ласло Мохољ-Нађ]]
* [[Пит Мондријан]]
* [[Георг Муха]]
Ред 60:
[[Датотека:Naum Slutzky steel tea pot - Bauhaus.jpg|мини|лево|200п| метални чајник из Баухауса.]]
У Баухаусу су се одржавали курсеви столарства, ткачког и керамичарског заната, [[Сликарство|сликарства]], [[
Практичном су раду били додати теоријски предмети о перцепцији и [[Боја|боји]], и то према програмима врло напредним за то време, с коначним циљем да у ученицима ослободе стваралачку енергију.
| |||