Касиодор Сенатор — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 5:
Право име му је било Магно Флавије Аурелије Касиодор. Каснији писци и учени људи познијег средњег века су му наденули надимак ,,Сенатор“ због тога што је био припадник сенаторске аристократије.
 
Рођен је између 485. и 487. године у угледној породици са великим имањем на југу Италије. Родно место Касиодорово је данашње Сквилаче, антички Скилацијум (Scylatium) у Абрутији. Ту се његов прадеда доселио из Сирије почетком V века. За време [[вандали|вандалске]] најезде на Италију [[455.]] године, једна чета [[Вандали|Вандала]] је напала и Касиодорово породично имање у Скилациуму, али их је деда Касиодоров, службеник цара [[Валентијан III|Валентијана III]], отерао. Организовао је добру одбрану, а у његову част је Касиодор то описао речима ,,...деда је успешно одбранио Царство...“
 
Касиодоров отац, чије име, као ни прадедино нити дедино није познато, био је римски службеник који је [[486]]. године стао на страну [[Теодорик Велики|Теодорика Великог]], остроготског краља. Теодорик је упао у Италију како би је ослободио од скирског краља [[Одоакар|Одоакра]], а наступао је легално, као вицекраљ византијског цара Зенона, на чији је позив и започео поход на Италију. Већ [[493.]] је Теодорик успео да савлада Одоакра и да га убије, чиме је постао остроготски краљ у Италији. Преузео је наслеђе римских царева – огрнуо се пурпуром и узео титулу Августа, али као службеник цара у Цариграду, остао је само његов слуга и други по реду у држави. Западно Римско Царство је уништио својевремено Одоакар 476. када је збацио цара [[Ромул Августул|Ромула Августула]] и послао регалије [[Зенону]] у [[Цариград]], тако да Теодорик није био у могућности да се сам прогласи за цара на западу, јер је знао да му то цар Истока никад не би признао. Тако је краљ Теодорик постао владар Италије, али је задржао римску администрацију и римске институције, пре свега Сенат и титуле конзула, као и још неке магистратуре. Магистрати за ове институције су бирани из редова Римљана. Тако је Касиодоров отац постао префект преторија.
 
 
Ред 14:
 
 
Чим је млади Касиодор мало стасао отац га је 501. године поставио за свог саветника. На основу онога што се да прочитати из Касиодорових дела и саме чињенице да је до краја остроготске власти имао нека од најважнијих задужења на двору закључује се да је имао веома добро образовање. Од [[501]]. године његова политичка каријера иде само узлазном линијом – од 507. до 511. је био [[квестор]] а врхунац каријере је доживео када је [[514]]. године именован за [[конзул]]а. Иако је то било највише звање које је један Римљанин могао да понесе у остроготској Италији, он ће бити magister officiorum краљева [[Теодорика]], [[АтанарикаАтанарик]]а, краљице [[АмаласвинтеАмаласвинт]]е, краљева [[ТеодахатаТеодахат]]а и [[ВитигисаВитигис]]а, а године [[533]]. се јавља као [[претор преторија]] у Италији, исто звање које је и његов отац некада носио.
 
Флавије Касиодор био је велики заговорник идеје са-живота Гота и Римљана. Готе је сматрао старим, префињеним и културним народом, а краља Теодорика је уздизао и о њему све најбоље причао, између осталог и то да је био велики покровитељ и љубитељ наука и уметности. Заиста је Теодорик био такав, али захваљујући једној другој околности: од своје 4. до 14. године био је политички талац на двору византијског цара у [[Константинопољ]]у где је стекао образовање о којем су други [[Готи]] могли само да сањају. Знао је да пише и да чита на латинском и готском, а знао је и да користи рачунске операције са [[римски бројеви|римским бројевима]], што је велика реткост била чак и за Римљане.