Википедија:Правопис — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
sredjivanje i preradjivanje
мале, али важне измене.
Ред 192:
**а) Заједничке именице и придеви пишу се онако како се изговарају у језику из којег су преузете, али прилагођено нашем писму и гласовном систему. На пример: спикер и твист се у нашем језику не могу изговорити као у енглеском. У овакве позајмљенице спадају речи: гулаш, амбалажа, интервју, корнер, офсајд, дует, бас, бифе, шофер, компјутер и многе друге.
**б) Туђа властита имена пишу се различито:
::- изворно, онако како се пишу у језику из којег потичу, ако се на српском пишу латиницом, на пример: Ernest Hemingway (Ернест Хемингвеј), Boccaccio (Бокачо), Shakespeare (Шекспир), Chicago (Чикаго), New York (Њујорк), München (Минхен), Zürich (Цирих); у том случају се у загради пише како се име изговара, и то само кад се помиње први пут;. Међутим, у нашој двоазбучној пракси прилагођено писање се најчешће примењује и у латиници ради тежње да се страно име што лепше уклопи у наш израз а и из практичних разлога (припрема рукописа за штампу), а на српској Википедији и услед софтверских ограничења.
::- онако како се изговарају (фонетски) кад се на српском пишу ћирилицом (и латиницом); у том случају се, кад се први пут помене име, у загради пише изворно;
::- фонетски, без обзира на наше писмо, кад су речи из словенских језика који се служе ћирилицом (руског, бугарског, македонског итд.); на пример: Јесењин, Николај Гогољ, Лав Толстој, Јаневски, Глигоров итд.
**в) Имена многих страних градовa, земаља и друга географска имена пишу се фонетски и ћирилицом и латиницом ако су већ дуго прилагођена духу нашег језика, на пример: Њујорк, Беч, Венеција, Мађарска, Рим, Солун итд.
**г) Изузетно се у ћириличном тексту неко име може навести и у изворној латиници (нпр, из стилских разлога или услед немогућности да се сазна правилан изговор и транскрипција неког страног личног имена).
 
==Литература==