Језгро Linux-а — разлика између измена

У почетку, линукс је био развијан и користили су га углавном појединци ентузијасти. Од тада линукс је придобио подршку од мамута из информатичке индустрије почев од [[IBM]]-a до [[HjulitHjulet-PakarPakard|HP]]-a, као алтернатива за власничке верзије Јуникса и [[MS Windows]]-a на пољу сервера.

За Линуса Торвалдса писање линукс језгра у почетку је био хоби, за време студија на Хелсиншком универзитету у Финској. Торвалдс је провобитно користио Миникс (-{Minix}-), поједностављено језгро којег је написао [[Ендру Таненбаум]] за потребе предавања из дизајна оперативних система. Међутим, Таненбаум није подржавао проширивање свог оперативног система, што је навело Торвалдса да напише замену за Миникс. Иако је Миникс првобитно био потребан да би се написао и компајлирао линукс, линукс систем је убрзо превазишао Миникс по својој функционалности.

Прва верзија језгра линукса је објављена на Интернету септембра [[1991]]. под ознаком 0.02, са другом верзијом која је уследила кратко после тога у октобру. Од тада, хиљаде програмера из целог света се прикључило пројекту. Есеј Ерика С. Рејмонда Катедрала„Катедрала и базарпијаца: Размишљања о Линуксу и Отвореном кôду од случајног револуционара“ (''-{The Cathedral and the BaazarBazaar: Musings on Linux and Open Source by an Accidental Revolutionary}-'') расправља о развојном моделу линукса и њему сличног софтвера.

Историја језгра линукса је уско повезана са историјом ГНУ-а, истакнутог пројекта слободног софтвера кога води [[Ричард СталманСтолман]]. Пројекат ГНУ је започет [[1983]]. са циљем развоја комплетног оперативног система налик јуниксу, укључујући развојне алате и корисничке апликативне програме, у целости од слободног софтвера. До издавања прве верзије линукс језгра, ГНУ пројекат је направио све неопходне компоненте овог система осим језгра. Торвалдс и други рани развијачи линукса прилагодили су своје језгро тако да оно ради са ГНУ компонентама и програмима корисничког окружења да би направили у потпуности функционалан оперативни систем. Линукс језгро и оперативни систем су лиценцирани под ГНУ-овом Општом јавном лиценцом (ОЈЛ) која захтева да се све модификације изворног кода и дела која проистекну из њега такође лиценцирају под ОЈЛ-ом. Линус Торвалдс је [[1997]]. изјавио да је објављивање линукса под ОЈЛ-ом дефинитивно најбоља ствар коју је он икада урадио<ref>[http://www.tlug.jp/docs/linus.html Tokyo Linux Users Group, "Linus Torvalds Interview"], Приступљено 4. 5. 2013.</ref>.

Пингвин [[Тукс]] (''-{Tux}-'') је [[маскота]] линукса. Име 'Linux'Линукс није сковао сам Торвалдс, већ [[Ари Лемке]], администратор на -{ftp.funet.fi}-, који је тако назвао директоријум из кога је линукс први пут био доступан. [[Робна марка]] „Linux“„-{Linux}-“ је власништво Линуса Торвалдса.