Романика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 2:
[[Датотека:Poitiers notre dame1.JPG|мини|300п|Нотер-Дам-Ла-Гранд, Поатије]]
'''Романика''' је [[списак уметничких покрета|уметнички правац]] који се развио у [[средњовековна уметност|средњовековној уметности]] у 11. и 13. веку и раширио се у архитектури и сликарству. На истоку се развија [[Византијска уметност]].
Назив овог појма је од речи [[Рим]]- Рома јер је правац инспирисан уметношћу старог Рима. Настаје у Италији, пробија се у Европу и класичан је пример контемплативног приступа ка вери у првој половини Средњег века. Овај правац носи и шири [[
У романици јављају се школе које су имале своје особености и своје карактеристичне боје и развијале су се у оквиру свештеничких редова по манастирима па ако постоји у уметности и [[профана архитектура|профана]] компонента она је у односу на [[сакрална архитектура|сакралну]] незнатна. У свом општем концепту уметност је интернационална и има свеобухватни карактер а настала је и развијала се из античке традиције чији су елементи прерађени и трансформисани и упијени. Традиција [[варвари|варварских]], [[германи|гераманских]] и [[словени|словенских]] племена утицала је на уметност. Германи су били традиционални мајстори и уметници у обради метала.
Ред 15:
{{Главни чланак |Романска архитектура}}
[[Романска архитектура]] је инспирисана античком уметношћу. У инат модерним представама о животу у ово време, не само [[властеле]] и [[витез|витезови]] већ и [[купци]], [[занатлије]], [[свештеник|свештенство]], [[мисионари]], путују Европом и разносе знања потребна за конструкцију зграда.
=== Карактеристични знаци ===
[[Датотека:Rundbåge.png|мини|десно|кружни [[лук (вишезначна одредница)|лук]].]]
Грађевински материјал, камен, опека и спољашњи зидови се не малтеришу.
Ред 30:
* мали отвори за врата и прозоре
* велика маса и мала разчлањеност
* кружни [[лук (вишезначна одредница)|лук]] (за разлику од изломљеног лука који се појављује у [[Готика|Готици]])
== Сакрални објекти ==
Ред 52:
== Литература ==
* Istorija umetnosti, H.W. JANSON, [[Beograd]][[1982|1982.]]
* Opšta istorija umenosti, ĐINA PIKSEL, [[Beograd]][[1974|1974.]]
* Kako prepoznati umetnost, [[Ljubljana]] [[1980|1980.]]
# Istorija slikarstva, Fernand Hazar, [[Beograd]][[1973|1973.]]
# Prehledny kulturni slovnik, Mlada Fronta, Praha [[1964|1964.]]
# Priručni slovnik naučni, ČSAV, Praha [[1966|1966.]]
== Спољашње везе ==
| |||