Релативно мало се зна о Парћанима у поређењу са [[Римско царство|РимљанимаРимским царством]] или [[ПерсијаАхеменидско краљевство|ПерсијанцимаАхменидским краљевство]], с обзиром да је мало њихове литературе преживело. Стога, о Парћанској историји великим делом сазнајемо из страних извора, новчића и [[епиграфија|натписа]]. Чак је и име којим су се називали спорно због недостатка домаћих извора. Неколико грчких аутора, чији фрагменти су сачувани, укључујући [[Аполодус из Артемиде|Аполодуса из Артемиде]] и [[Исидор из Каракса|Исидора из Каракса]], писало је под Парћанском управом. Њихова моћ заснивала се на комбинацији герилског ратовања коњаничких номадских племена, и организационих вештина довољних да се изгради и управља пространим царством - иако оно никада није достигло снагу Персијских царства која су му претходила и која су настала после њега. Вазалске краљевине су чиниле велики део њихове територије а грчки градови су уживали одређену аутономију.
[[Датотека:AndragorasBMC.jpg|мини|300п|Андрагорасов новчић, последњег селеукидског сатрапа Партије. Прогласио је независност око 250. године п. н. е.]]
[[Андрагор]] (?-238. п. н. е.) био је последњи селеукидски сатрап Партије, под селеукидским владарима Антиохом I Сотером и Антиохом II Теосом. Андагор је покушао да се избори за независност у време када је Селеукидско царство било уплетено у рат са [[Птолемеј]]скимПтолемејско краљевство|Птолемејским Египтом]]. У знак отпора исковао је кованице на којима се налазио његов лик са диадемом на глави и његовим именом. Андрагон је био сусед, савременик, а вероватно и савезник [[Диодот I|Диодота I]] у Бактрији, који се такође у отприлике исто време борио против Селеукида за независност, створивши [[Грчко-бактријско краљевство|Грчко-бактријску краљевину]].
