Ахеменидско царство — разлика између измена

[[Кир Велики]] је дошао на ахеменидски престо [[559. п. н. е.]] као насљедник свога оца [[Камбиз I|Камбиза I]], и уједињује неколико персијских и иранских група. Он је такође почео дипломатске односе са Вавилоном и који се онда побунио против Међана, који су владали над Персијанцима. Године [[549. п. н. е.]] он је поразио међанског краља [[Астијаг]]а, ушао у Ектебану и устоличио се за краља Међана и Персијанаца. Дошавши на власт Кир Велики започиње освајачке ратове. У наредне двије до три године осваја [[Лидија (краљевина)|Лидију]], [[Ликија|Ликију]], [[Карија (град)|Карију]] и грчке градове у [[Јонија|Јонији]].

Наставља освајачке походе крећући се ка истоку и проширује границе царства до [[Бактрија|Бактрије]] и Согдијане и уз ријеку Сир Дарију. Након што је завладао [[АнатолијаАнадолија|Анатолијом]] и проширио источне дијелове царства [[Кир Велики|Кир]] је своју пажњу усмјерио на [[Вавилон]], који успјешно осваја почетком октобра [[539. п. н. е.]] Ова побједа је Киру донијела не само Месопотамију него и цијело Вавилонско царство, које се протезало до граница Египта.

Међутим [[522. п. н. е.]] до њега је допрла вијест о побуни у Персији. Док је путовао из [[Сирија|Сирије]] у Персију, Камбиз II је несрећним случајем погинуо. [[Дарије I|Дарије Велики]], војни официр који је био његов копљоноша и који је потицао из једног огранка [[Ахемениди|ахеменидске династије]], наставио је пут ка Персији и успјешно угушио устанак.

У првим годинама своје владавине [[Дарије I]] Велики је кренуо на експедицију у [[Индија|Индију]], гдје је анектирао [[Синд]] и чак можда и [[Панџаб|Пенџаб]]. За владавине Дарија Великог Персијско царство је доживјело највећи процват и укључивало је земље од ријеке Инд на истоку до [[Либија|Либије]] на западу.

Дарије Велики је извршио територијалну подјелу царства на 20 провинција или сатрапија. На челу њих су били [[Сатрап]]и који су били или персијски племићи или чланови краљевске породице. Дарије премјешта престолницу из Пасаргаде у [[Персепољ|Персеполис]], гдје гради прелијепу палату украшену фризом на којем је представљено десет хиљада бесмртника (краљева одана војска).

Од касног петог вијека Персијско царство је било жариште сталних сукоба и побуна. 405. године п. н. е. успјела је побуна у Египту; три године касније Кир Млађи, брат краља Артаксеркса (405—359. п. н. е.), је унајмио 10.000 грчких плаћеника и кренуо источно да заузме престо, али је поражен у бици. [[Артаксеркс II|Артаксеркс]] је вратио провинције сатрапима који су се побунили 373. године п. н. е. Владавине посљедних краљева су све почињале и завршавале убиствима, [[336. п. н. е.]] сплеткарење евнуха Бабоса је на престо довело [[Дарије III|Дарија III]]. Пет година касније царство је заузео [[Александар Велики|Александар Македонски]] и оно постаје дио новог хеленистичког свијета.

Пасаргада, [[Персепољ|Персеполис]], Суза: величанствени краљевски [[град]]ови и оличење [[Персијска уметност|персијске умјетности]]. Уз чудан изузетак религиозног градитељства и [[Ликовна уметност|ликовне умјетности]], те се престонице темеље на сјају и пространству краљевских [[палата]], саграђених од [[камен]]а и сјајно украшених, положених на вештачку зараван, погодну за обављање религиозних и грађанских свечаности; упадљива је важност коју у њима имају тријемови и ападанас, велика престона дворана, наткривена са [[стуб]]овима.

Велики утицај на персијску умјетност имају цивилизације њихових сусједа: [[АсиријаАсирско царство|Асирије]], [[Египат|Египта]] и [[Вавилон]]а. Велики ниски [[рељеф]]и исклесани у камену којима су украшене краљевске [[гробље|гроб]]нице и подножја [[тараса|тераса]] су преузети од Асираца. Док је Даријева палата богата монументалним [[фриз]]овима од бојене опеке карактеристичним за [[Вавилон]].

== Владари Ахемединске династије ==

* [[Дарије I|Дарије Велики]], владао 521. пне-486. п. н. е.