Персепољ — разлика између измена

'''Персепољ''' ([[Персијски језик|староперсијски]] ''-{Pārsa}-'', ''-{Takht-e Jamshid}-'' или ''-{Chehel Minar}-'') је био церемонијални главни град [[Ахеменидско царствокраљевство|Ахменидског царства]] у добу од [[550. п. н. е.]]. до [[330. п. н. е.]]. Персепољ се налази на 70 км северно-источно од модерног града [[Шираз]] у [[Покрајина Фарс|покрајини Фарс]] ([[Иран]]). Најранији остаци Персопоља дотирају из [[515. п. н. е.]], односно из доба владавине [[Дарије I|Дарија I-ог]] који је изградио град. Комплекс Персопоља налази се на узвишеној тераси, а састоји се од неколико краљевских палата, ризница и попратних грађевина, затим две велике церемонијалне дворане; „дворане од хиљаду стубова“ и [[Ападана|ападане]], која је могла примити 10.000 људи. Колосална ападана и двострука монументална стубишта украшена рељефима најпрепознатљивији су елементи [[Персија|персиске]] архитектуре из тог доба. Године [[1979]]. Персопољ је уврштен на попис [[Светска баштина|Светске баштине]] [[Унеско]] према 1, 3 и 4 категорији.

Први главни град [[Персијско царство|Персијског царства]] из династије [[Ахемениди]] био је [[Пасарград]]. Око [[512. п. н. е.]] краљ [[Дарије I||Дарије Велики]] започео је изградњу масивног комплекса палата Персопољ, који су касније надограђивали његов син [[Ксеркс I]], односно унук [[Артаксеркс I]]. Иако су административни центри [[Персијско царство|Персијског царства]] у то време били [[Суза]], [[Вавилон]] и [[Екбатана]], Персопољ је имао церемонијалну улогу главног града у којем се славила персијска [[Нова година]]. Будући да је саграђен у планинском крајолику, Персопољ није био превише угодан за стално пребивалиште, па је кориштен углавном у пролеће. Године [[330. п. н. е.]] у време азијских освајања, [[Александар Велики|Александар Македонски]] осваја и пљачка град, након чега у Ксерксовој палати избија пожар који уништава већину комплекса, што историчари углавном приписују освети [[Грци|Грка]] из македонске војске за персијско рушење [[Атина|Атине]] у доба грчко-персијских ратова. Од [[316. п. н. е.]] Персопољ и даље има улогу главног града, у оквиру нових хеленистичких краљевства насталих након [[Александар Велики|Александрове]] смрти. Од доба династије [[Селеукидско царствокраљевство|Селеукида]] значај града опада, но у [[3. век|3-ем веку]] оближњи град [[Истахр]] постаје седиште [[Сасанидско царство|Сасанидског царства]].

За разлику од многих других монументалних грађевина [[[антика|античког доба]] попут [[Партенон|Партенона]] у [[Грчка|Грчкој]] или [[Колосеум]]а у [[Римско царство|Римском царству]], Персепољ нису градили робови већ вероватно плаћени радници из свих земаља царства; [[Вавилон]]ије, [[Карија (град)|Карије]], [[Јонија|Јоније]], [[Асирско царствокраљевство|Асирије]], [[Египт]]а, итд.

Персепољ су после хеленистичког доба [[Селеукидско царствокраљевство|Селеукидске]] династије наставиле користити [[иран]]ске династије попут [[Парта]] и [[Сасанидско царство|Сасанида]], које су га сматрале симболом персијске културе и моћи. Према персијским записима из доба [[Сасанидско царство|Сасанидског царства]], краљ [[Хормизд I]] је у Персепољу приређивао свечане гозбе, што упућује како је комплекс коришћен вековима након македонских освајања. Такође, архитектура Персепоља је снажно утицала на сасанидску архитектуру што је видљиво на палати у [[Фиризабад]]у. Дворана за аудијенције, отворена с предње стране, постала је касније уобичајеном у [[Исламска уметност|исламској архитектури]]. Комплекс је после тешко страдао и у навалама [[Арапи|Арапа]] у [[7. век|VII веку]], односно [[Монголи|Монгола]] почетком [[13. век|XIII века]] након чега бива потпуно напуштен.