Персијска архитектура — разлика између измена

'''Персијска архитектура''' и уопште [[Персија]] као држава Индоевропљана који су продрли преко кавказких превоја и [[Иран]]ске висоравни, као ново царство у настајању после рушења [[Вавилон]]а [[539. године п. н. е.]] обележава завршну фазу самосталне [[Месопотамска уметност|цивилизације у месопотамији]]. [[Архитектура]] је једно поље у којем је Иран имао дуго раздобље у историји. Главне врсте архитектуре су ту [[палата]] и касније [[џамија]]. Архитектура употребљава много симболике и чисте форме. Планови су основани на често симетричним плановима правоугаоника надворија и ходника. Персијска архитектура и [[уметност]] направила је велики утицај на уметност старих [[цивилизација]].

Персијанци су прошли кроз велике тешкоће пре него су основали своју цивилизацију оснивањем династије Ахеменида у 6. веку п. н. е. највеће царство [[Азија|западне Азије]] које је повезано са славом [[Кир]]а, [[Дарије I|Дарија]] и [[Ксеркс I|Ксеркса]] који су оснивали краљевске градове Пасаргаде, Персепоља, Сузу у раскоши од камена са сјајем и украсима на уздигнутим вештачким терасама са ходницима, ступовима и анабансима, великим покривеним дворанама са стубпвима.<ref name="ОИУ">'' Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд 1972.''</ref> Ова уметност представља спој доприноса различитих стилова у уметности и архитектури који су прилагођени раскоши и инспирисани су како египатском тако и асирском уметношћу и архитектуром. Стубови са капителим у облику палми пренесени су из архитектуре у [[Египат|Египту]]. Капители са згрченим фигурама бикова представљају даљу разраду у капитеима из архитектуре [[Месопотамска уметност|асирске уметности]].<ref name="ОИУ" /> Овом умертношћу инспирисани су и велики барељефи исклесани у камену и рељефне опеке који представљају победе и знамените личности и догађаје у војним подвизима и подухватима, новину представља смиренији начин изражавање у стилизацији и складном пластичном ритмизирању.. [[Вавилон]]ским творевинама инспирисани су и “бесмртни” стрелци из монументалних фризова Даријеве палате у Сузи од обојених опека. Персијска архитектура је употребљавала много декоративних елемената који су били израђени без обзира колико се били велики и ова љубав према декорацији потиче из номадска природе какви су били Персијанци те тако нема никакве разлике међу украшаванјем капитела и ситног златарског накита који је израђиван и предтавља такође велики допринос у уметности Персије.<ref name="IST">'' H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962.''</ref>Персијско царство је желело да настави свој експанзионистички поход преко мора и сукобило се са западом али се копну код Палетеје [[479. године п. н. е.]] После освајања Александра Македонског [[331. године п. н. е.]] долази до краја ове уметности која бива подвргнута инфилтрацијама са запада прво [[Грчка|Грчке]] а затим и [[Рим]]а.