Јулија Друзила — разлика између измена

| мајка = [[ Агрипина Старија]]

'''Јулија Друзила''' ([[Латински језик|лат.]] ''Iulia Drusilla'')<ref>E. Groag, A. Stein, L. Petersen - e.a. (edd.), Prosopographia Imperii Romani saeculi I, II et III (PIR), Berlin, 1933 - I 664</ref> ([[16. септембар]] [[16|16.]]-[[10. јун]] [[38|38.]]) била је римска племкиња из [[Јулијевци-Клаудијевци|Јулијевско-Клаудијевске династије]], ћерка војковође [[Германик Јулије Цезар|Германика]] и [[Агрипина Старија|Агрипине Старије]]. Имала је две сестре ([[Јулија Ливила|Јулију Ливилу]] и царицу [[Агрипина Млађа|Агрипину Млађу]]) и три брата (Нерона Цезара, Друза Цезара и цара [[Калигула|Калигулу]]). Била је и праунука цара [[Октавијан Август|Августа]], братаница у другом колену цара [[Тиберије|Тиберија]], братаница цара [[Клаудије|Клаудија]] и тетка цара [[Нерон]]а.

Друзила је рођена у Абвитарвијуму (данашњи [[Коленц]], у [[Немачка|Немачкој]]). Након смрти оца [[Германик Јулије Цезар|Германика]], заједно са браћом и сестрама преселила се у Рим, где их је одгајила мајка [[Агрипина Старија]] и баба по оцу [[Антонија Млађа]]. Године 33. Друзила је удата за Луција Касија Лонгина, пријатеља цара [[Тиберије|Тиберија]].<ref>Светоније, "Животи дванаест Цезара", Живот Калигулин, 21</ref> Њен брат Калигула постао је цар 37. године. Током првих година своје владавине својим сестрама Друзили, [[Јулија Ливила|Ливили]] и [[Агрипина Млађа|Агрипини Млађој]] доделио је низ почасти.<ref>Barrett, "Agrippina" стр. 53</ref> Добиле су нека од права, које су имале само весталке, као нпр. да гледају игре са предњих седишта.<ref>Barrett, "Agrippina", стр. 52</ref> Њихова имена су постала саставни део годишње здравице цару,<ref>Barrett, "Agrippina", стр. 52</ref> као и део заклетве лојалности цару.<ref>Barrett, "Agrippina" стр. 53</ref> Након Сејановог пада 31. године, сенат је изричито забранио да се у заклетви лојалности цару помиње било ко други сем самога цара, тако да тај Калигулин потез представља кључни корак успона жена царске династије и јачања њихове симболичке улоге.<ref>Barrett, "Agrippina" стр. 53</ref> Њихови ликови су се нашли и на новцу.<ref>Barrett, "Agrippina" стр. 53</ref>[[Калигула]] је такође наредио Касију да се разведе од Друзиле, и удао је за Марка Емилија Лепида, свог пријатеља. <ref>Касије Дион, 59.11.1</ref> Калигула је исте године разболео и Друзилу именовао својим наследником <ref>Светоније, "Животи дванаест Цезара", Живот Калигулин, 24</ref>, што је био први случај да је жена именована за наследника по вољи цара. Ово је највероватније био покушај да су очува Јулијевско-Клаудијевска династија. Поруком је предвиђено да муж служи као регент.<ref> Susan Wood, Diva Drusilla Panthea and the Sisters of Caligula, American Journal of Archaeology, Vol. 99, No. 3 (July , 1995), pp. 457-482</ref> Калигула је опоравио, али је Друзила умрла следеће године.<ref>Касије Дион, 59.11.1</ref> <ref>Светоније, "Животи дванаест Цезара", Живот Калигулин, 24.2</ref> Брат ју је деификовао и прогласио је свебогињом ([[Латински језик|лат.]] ''Panthea''). Организовао јој је и величанствен погреб и туговао за њом на такав начин да је оставио утисак уцвељеног удовца, а не нечијег брата. <ref>Светоније, "Животи дванаест Цезара", Живот Калигулин, 24.</ref> <ref>Касије Дион, 59.11.1-5</ref> Тада је, наводно, почео да луди.

|3= 3. [[Агрипина Старија]]

|4= 4. [[Друз Старији]]

|5= 5. [[Антонија Млађа]]

|7= 7. [[Јулија Старија]]

|11= 11. [[Октавија|Октавија Млађа]]