Мехмед VI — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Autobot (разговор | доприноси)
м pipe
Ред 29:
[[Енвер-паша|Енвер паша]] се борио у [[Туркменистан]]у против совјетска гдје је погинуо у борби. За султана је било немогуће више да влада Царством и није му преостало ништа друго, него да призна услове [[Мировни уговор из Севра|Мира из Севра]] (1920) који су диктирале силе [[Антанта|Антанте]]. Османско царство је тиме било комплетно подијељено. Настале су грчке, италијанске, енглеске и француске територије, на Истоку независна [[Јерменија|Република Јерменија]] и аутономно подручје [[Курди|Курда]]. Турцима је остао појас територија око града [[Анкара]].
 
У годинама [[1920]]. и [[1922]]. успјело му је да са својим трупама протера совјетске и [[Italijani|Италијанске]] трупе из Турске. Такође, било му је могуће да задржи [[Французи]]ма обећана подручја. Борба против [[Грци|Грка]] је била посебно страшна за обе стране, са великим губицима. Ипак, Мустафа Кемал Паши-паши је пошло за руком да протера Грке са азијског дијела Турске и тако преузме назад град [[Измир]].
Да би могао отцијепити од Грка [[Тракија|Источну Тракију]], Кемалове трупе су пробиле [[Енглези|енглеске]] линије одбране на [[Дарданели]]ма. Енглези су се повукли из Турске и Грци су морали тако признати бивше границе источно од [[Марица (река)|Марице]].
Ред 35:
Под притиском [[Мустафа Кемал Ататурк|Мустафе Кемала]], Национална скупштина је 1. новембра [[1922|1922.]] године донијела одлуку да се султанат стави ван снаге и задњи султан '''Мехмед -{VI}-''' ([[Истанбул]], [[14. јануар]] [[1861]] — [[Санремо]], [[16. мај]] [[1926]]) је био морао напустити земљу. Он је умро [[16. мај]]а [[1926]]. године и [[егзил]]у.
 
Гази Мустафа Камал Паша-паша — [[Мустафа Кемал Ататурк|Ататурк]] (Отац Турака), прокламовао је 29. октобра [[1923]]. године [[Република|Републику]], те тако постао њен први предсједник. Он је био шеф државе, предсједник парламента и главни вођа војних снага. Турска народна партија је била једина дозвољена партија.
 
{{низ|