Османско освајање Босне — разлика између измена

Војска коју је предводио лично [[Мехмед II Освајач|Мехмед II]] је преко [[Сјеница|Сјенице]] и [[Дрина|Дрине]] продрла у Босну. Прве на удару су биле земље последњих [[Павловићи|Павловића]]. [[Војвода]] [[Петар II Павловић|Петар II]]([[1450]]-[[1463]]) и [[кнез]] [[Никола Павловић|Никола]] ([[1450]]-[[1463]]) су покушали да пруже отпор, али Османлије без већих проблема заузимају њихове земље, а њих двојица гину током борби. Следећи на удару је био Твртко Ковачевић Диничић који је владао средњим Подрињем. Он се предао без борбе сматрајући да је на снази закључено петнаестогодишње примирје, али је на лицу места био по султановој наредби погубљен. Султан је потом повео део војске на [[престо]]ни [[Бобовац]],[[Махмуд Паша-паша Анђеловић]] са 20.000 људи је кренуо на [[Јајце]], док је трећи део војске оперисао по [[југ|јужним]] ободима [[Панонска низија|Панонске низије]] онемогућавајући [[Мађари|Мађаре]] да пруже било какву војну помоћ краљу Стефану. [[Османлије]] су истовремено продрле и у [[исток|источни]] део [[Херцеговина|Херцеговине]]. [[Стефан Вукчић Косача|Херцег Стефан]] се са породицом повукао у њен [[запад]]ни део, док је у [[исток|источном]] делу неколико заповедника [[тврђава|утврда]] покушало да пружи отпор одбијајући да се преда, али су на крају подлегли пред надмоћном освајачком војском.