Север II — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 8:
| место_рођења =
| држава_рођења = [[Римско царство]]
| датум_смрти = [[16. септембар]] [[307|307.]]
| место_смрти =
| држава_смрти = [[Римско царство]]
Ред 24:
'''Флавије Валерије Север''' (умро [[16. септембар|септембра]] [[307]]. године) био је [[списак римских царева|римски цар]].
 
Флавије Валерије Север је био војник из неке од балканских провинција пре него што је његов пријатељ [[Галерије]] затражио да га [[Максимијан]] именује за цезар, заправо савладара западног дела Римског царства. Тако је он од 305. године био млађи савладар [[Констанције I Хлор|Констанција Хлора]] на Западу.
 
Када је Констанције Хлор умро 306. године, Флавија Валерија Севера је сам Галерије именовао за августа на Западу. Када је [[Максенције]], син бившег цара [[Максимијан]]а, подигао устанак у Риму, Галерије је послао Флавија Валерија Севера да угуши ову побуну. Али, Флавијев напад на Рим није успео и он се морао повући у [[Равена|Равену]]. Максимијан је убрзо уверио Флавија Валерија Севера да абдицира и да се преда.
Ред 31:
== Биографија ==
 
Након што су се Диоклецијан и Максимијан одрекли власти, за августе су били изабрани Галерије и Констанције Хлор. Да би се одржала схема Царства, постало је неоходно да се именују нови цезари. Право именовања допуштено је Галерију, који је изабрао сопствене две креатуре, посвећене, како је он веровао, његовим интересима, [[Максимин ДазаДаја|Максимина Дазу]] и Севера. Овог последњег, непознатог илирског пустолова, о коме се ништа није знало осим да је раскалашнан, али веран присталица свог патрона, [[Максимијан|Херкулије]] је 1. маја 305. у Милану лично обдарио инсигнијама новог достојанства. Добио је власт над Италијом, вероватно Африком и Горњом Панонијом. Али чим је стигла вест да је [[Констанције I Хлор|Констанције Хлор]] умро у Јорку јула 306, Галерије је одмах прогласио Севера за августа. Ускоро му је наложено да смири немире које је побудила Максенцијева узурпација. Појединости о овом катастрофалном походу, Северовом напредовању до престонице, дезертерства његових војника, његовом исхитреном повлачењу и предаји Херкулију у Равени под најсвечанијим обећањима да ће бити под великом протекцијом изнесене су у чланку о Максимијану. Међутим, укрос свим обећањима које је дао победник, савладани владар је као ратни заробљеник спроведен у непосредну близину и задржан у заробљеништву у месту Три гостионице ({{јез-лат|Tres Tavernae}}) на Апијевом друму, где је, када је обавештен да може да бира како ће да сконча живот, пресекао себи вене. Сахрањен је у Галијеновој гробници 307.
 
== Извори ==
Ред 44:
{{низ|
пре=[[Галерије]]|
списак=[[Списак византијских царева|Византијски цареви]] <br /> [[306]]-[[307]]|
после=[[Максенције]]
}}