Дон Пелајо — разлика између измена

Владао је од [[718]]. до [[737]]. започео је хришћанску [[реконкиста|реконкисту]] [[Пиринејско полуострво|Иберијског полуострва]] против [[Маваримаври|маварских]] освајача, који су [[Маварскамаварско инвазијаосвајање ШпанијеИберијског полуострва|освојили Шпанију]] и основао је [[Краљевина Астурија|Краљевину Астурија]].

По легенди, дон Пелајо је био син грофа [[Фавила од Кантабрије|Фавиле од Кантабрије]] и унук [[Рекесвинт]]а, визиготског краља, коме је овај служио као ''спатаријус'' ({{јез-лат|spatarius}}). Захваљујући интиригама на визиготском двору, [[Витица|Витиза]] је уредио да му убију оца, тако да је Пелајо, осетивши се несигурним на визиготском двору, побегао у Астурију где је имао рођаке, а затим је отишао на [[ходочашће]] у [[Јерусалим]]. Тамо је остао док Витиза није умро а на визиготски престо дошао [[Родерих]], чији је Пелајо био присталица. Постао је воша краљевске гарде и учествовао је са Родерихом у [[Битка код Гвадалете|бици код Гвадалете]], [[711]]. године.

Пелајо је био [[Визиготи|Визигот]] и племић [[Визиготи|Визиготског краљевства]], које је трајало од раног [[5. век|V век]]а до победе [[МавариМаври|Мавара]] у [[битка код Гвадалете|бици код Гвадалете]] [[711]]. Он је успео да избегне заробљавање у тој бици. Пелајо се вратио у родну [[Кнежевина Астурија|Астурију]] (северни део данашње Шпаније). [[Маварско освајање Иберијског полуострва|Маварска инвазија Шпаније]] је била успешна и цела Шпанија је била заузета.