Википедија

Лав III Исавријанац — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 25:
'''Лав III Исавријанац''' ([[Грчки језик|грч.]]: -{Λέων Γ' ο Ίσαυρος}-) ([[685]] - [[741]]) је био [[списак византијских царева|византијски цар]] од [[717]]. до [[741]]. Успео је да одбрани царство од [[Арапи|арапских]] инвазија и започео је политику [[иконоборство|иконоборства]]. Његова владавина означава крај периода нестабилности у погледу сталних преврата на престолу који су потресали Византију од [[695]]. године. Са друге стране, промовисањем иконоборства, Лав је изазвао нову и дугорочну кризу унутар Византије која је завршена тек [[843]]. године са победом иконофила. Сем што је одбранио Цариград од арапске опсаде 717-718, Лав је понајбоље остао упамћен и као оснивач [[Исавријанска династија|Исавријанске]] или Сиријске династије која је владала царством до [[802]]. године.
 
== Рани живот ==
Рођен је под именом Конон у Германикеји (Мараш) у сиријској провинцији Комагени. Његово породица се касније преселила у [[Тракија|Тракију]], где се придружио војсци цара [[Јустинијан II Ринотмет|Јустинијана II]], када је овај напредовао према [[Византијски Цариград|Константинопољ]]у са 15.000 коњаника, које му је [[705]]. ставио на располагање бугарски хан [[Википедија:Можда користан материјал/Тервел|Тервел]]. Тервел је био богато награђен и добио је највећу титулу после царске, титулу [[цезар (титула)|цезара]]. Након победе Јустинијана II Лав Исавријанац је био у дипломатској мисији у Лазики (данас део [[Грузија|Грузије]]), где је организовао савез против [[Омејадски калифат|Омејидског калифата]]. Цар [[Анастасије II]] поставио га је као стратега теме Анатоликон. Касније је Лав сковао заверу са стратегом теме Јерменијаникон Артаваздом да свргну новог цара [[Теодосије III|Теодосија III]]. Око двадесет година ([[695]]. до [[716]].) [[Византијско царство|Византија]] је променила седам царева. То је било раздобље метежа.
 
== Опсада Цариграда ==
Лав Исавријанац је [[25. март|25. марта]] [[717]]. ушао са војском у [[Византијски Цариград|Цариград]] и прислио је цара [[Теодосије III|Теодосија III]] да абдицира. Лав Исавријанац је тада постао цар као Лав III. Те исте године када се домогао трона [[Друга арапска опсада Цариграда|Арапи су започели опсаду Цариграда]] у августу [[717]]. [[Арапи]] су искористили период грађанског рата у Византији па су послали 80.000 војника и велику флоту на Цариград. Арапе је предводио војсковођа Маслама, рођак калифа Сулајман ибн Абд ал Малик.
 
Пажљивим припремама и тврдоглавом обраном Лав је изморио нападаче. Значајан фактор који је допринео победи Византију је била [[грчка ватра]]. Осим тога и бугарска појачања су стигла на време. У то доба Лав је био у савезништву са [[Бугари]]ма, али хроничар [[Теофан Исповедник]], аутор са почетка 9. века који је најзначајнији извор, није био сигуран да ли је то било под Тервелом или његовим наследником Кормесијем. Арапи нису могли да наставе опсаду, јер нису имали успеха ни пре бугарских напада. Опсаду су прекинули августа [[718]]. након пуних 12 месеци. Током опсаде је калиф Сулајман је преминуо и наследио га је [[Омар II]] који није желео да обнови опсаду.
 
== Администрација ==
Пошто је очувао царство цар Лав Исавријанац се посветио реформисању дотрајале државне администрације. Године анархије су учиниле своје и админстрацију је потонула у дизорганизацију. Током [[718]]. угушио је побуну на [[Сицилија|Сицилији]], а [[719]]. угушио је побуну свргнутога цара Анастасија II. Границе царства осигурава позивајући [[Словени|Словене]] да населе опустеле области царства. Осим тога реформисао је и ојачао војску, тако да је следеће арапске инвазије лако одбио. Арапске походе [[726]]. и [[739]]. предводио је Хишам ибн Абд ал Малик. Међутим Арапи су били тешко поражени, посебно код [[Афионкарахисар|Акроинон]]у [[740]]. Склопио је и савезништва са [[Хазари]]ма и Грузијцима.
 
Изменио је систем опорезивања тако што је укинуо праксу плаћања пореза унапред који се ослањао на пребогате закупце пореза. Зависни сељаци су уздигнути на ниво слободних закупника ситних земљишних поседа. Такође, Лав је реформисао поморско и породично право. Те мере је објавио 740. у законику познатом као Еклога. Део племства и високи кругови унутар цркве су се опирали тим мерама. Спровео је и мању реорганизацију [[Тематски систем|тема]], тако да је у региону [[Егејско море|Егејског мора]] створио нове теме.
 
== Иконоборство ==
Започео је и серију законодавних реформи о религиозним питањима, посебно о [[иконоборство|иконоборству]]. Најпре је наводно успео [[722]]. да једним декретом присили [[Јевреји|Јевреје]] и монтанисте да се покрсте. После тога издаје серију едиката против поштовања икона ([[726]]-[[729]]), слика и других представа са представама Христа, Богородице и других светаца и библијских личности. Као необразован ратник, Лав је поштовање икона сматрао за кршење Божије заповести против идолопоклонства. Због тога је Лав Исавријанац добио подршку двора и дела цркве. Међутим већина теолога и сви [[монаштво|монаси]] су се томе супростављали. У западним деловима царства људи једноставно нису хтели да поштују ту нову уредбу. Избила је побуна у Грчкој, управо због увођења иконоборачке политике, али је царска флота је [[727]]. угушила побуну. Цариградски патријарх Герман I је дао оставку на место патријарха, јер није хтео да потпише царски декрет. Цар Лав III га је заменио патријархом Анастасијем, који је био царев истомишљеник. На тај начин је угушио опозицију у самој византијској престоници [[Византијски Цариград|Цариграду]].
 
== Сукоб са папама ==
 
Папе [[Гргур II]] и [[Гргур III]] нису се обазирали на цареву заповест о иконама. Они су на концилу у [[Рим]]у [[730]]. и [[732]]. осудили иконоборце и цареву политику. Пошто су папе стале на страну царевих противника, Лав је [[732]]. одлучио да од папске јурисдикције изузме [[Сицилија|Сицилију]], јужну Италију и читаво западно подручје Балкана (некадашњи [[Илирик]]) са [[Солун|Солуном]], дотадашњом резиденцијом папског викара. Цар је то подручје ставио под контролу цариградског патријарха чиме је отпочео још један црквени раскол између Рима и Константинопоља.
 
Побуна у [[Равенски егзархат|Равенском егзархату]] је избила још [[727]]. Цар је послао снажну флоту која је пострадала у олуји, тако да је Равенски егзархат практично постао независан од царских власти у Константинопољу. У јужној Италији поданици су одбијали да следе царске верске едикте.
 
Одлука о стављању [[Илирик]]а под јурисдикцију цариградског патријарха имала је велики дугодосежан значај. Романски утицаји су до 7. века били веома јаки у тим подручјима. До те одлуке цара Лава западни утицај је био јак чак и у [[Солун]]у и Коринту, јер су те области биле под јурисдикцијом римског папе. После те одлуке утицај Рима се задржава само уз приморје, а [[Јужни Словени]] долазе једним делом под јурисдикцију папе, а једним делом под јурисдикцију цариградског патријарха.
 
 
== Референце ==
* ''The Oxford Dictionary of Byzantium'', Oxford University Press, 1991.
 
 
Ред 57:
{{низ|
пре=[[Теодосије III]]|
списак=[[Списак византијских царева|Византијски цареви]] <br />([[717]] - [[741]])|
после=[[Константин V Копроним|Константин V]]}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Лав_III_Исавријанац”