Павле Раденовић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 22:
| деца =
}}
'''Павле Раденовић''' (?-[[1415]]) је био [[кнез]] из редова [[Павловићи|Павловића]] који је био један од најмоћнијих [[великаш]]а у [[Краљевина Босна|краљевини Босни]] на прелазу из [[14. век|XIV]] у [[15. век|XV век]]. Био је син [[Раден Јабланић|Радена Јабланића]] који је имао поседе у [[Исток|источној]] [[Босна (област)|Босни]] око [[Река Криваја|Криваје]] и [[Прача (река)|Праче]]. Као један од проверених људи у краљевству, заједно са [[Влатко Вуковић|Влатком Вуковићем]] (?-[[1392]]) [[1391]]. године заузима [[Конавли|Конавле]], које су до тада држали [[Sankovići|Санковићи]]. После смрти [[Стефан Твртко I Котроманић|Твртка I]]([[бан]] [[1353]] – [[1377]], [[краљ]] [[1377]] — [[1391]]) активно је учествовао у смењивању и постављању краљева Босне и за његове власти су Павловићи постали најмоћнија великашка породица уз [[Косаче]] и [[Хрватинићи|Хрватиниће]]. Убијен је у завери краља [[Остоја Котроманић|Остоје]] (прва влада [[1398]] — [[1404]], друга влада [[1409]] — [[1418]]), војводе [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаља]]([[1392]] — [[1435]]) и [[Златоносовићи|Златоносовића]] током [[лов]]а на Пареној пољани крај [[Бобовац|Бобовца]], после чега га је наследио настарији син [[Петар I Павловић|Петар I]]([[1415]] — [[1420]]).
 
== Породица ==
Ред 32:
== Политички ангажман ==
 
Преузимањем дела Конавла [[1391]]. године кнез Павле је постао сусед [[Дубровачка република|Дубровачке републике]] према којој је држао неколико [[царина]]. Њеним трговцима је [[1397]]. године издао повељу о слободној трговини и заштити у његовим земљама, за шта је награђен титулом [[Грађанин Дубровачке републике|грађанина Дубровника]]. У спољној политици је, као и остали великаши краљевине Босне, подржавао [[ВладиславЛадислав Напуљски|Владислава Напуљског]] у сукобу са [[Жигмунд Луксембуршки|Жигмундом Луксембуршким]] ([[1387]] — [[1437]]) око титуле [[Краљсписак владара Мађарске|краља Мађарске]], која се у то доба водила.
 
У унутрашњој политици је активно учествовао у јачању положаја племства у краљевини, а потом и у некој врсти ''-{[[de facto]]}-'' великашког намесништва краљице [[Јелена Груба|Јелене (''Грубе'')]] ([[1395]] — [[1398]]) које су као њени саветници поред њега, између осталих, чинили и [[Хрвоје Вукчић Хрватинић|Хрвоје Вукчић]](?-[[1416]]) и [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаљ Хранић]]. Учествовао је у избору Остоје за краља [[1398]]. године, да би га са осталим великашима збацио са власти [[1404]]. године поставивши [[Стефан Твртко II Котроманић|Твртка II]] (прва влада [[1404]] — [[1409]], друга влада [[1420]] — [[1443]]) за новог краља. После пораза Владислава Напуљског [[1408]]. године, са осталим великашима је збацио Твртка II који је подржавао Владислава и вратио на престо Жигмундовог претендента Остоју.
 
== Убиство на Пареној пољани ==
 
Током [[август]]а [[1415]]. године на [[Краљева Сутјеска|Краљевој Сутјесци]] код [[Бобовац|Бобовца]] одржавао се [[сабор]] краља и властеле краљевине Босне. Приликом посебно организованог [[лов]]а на Пареној пољани, [[Златоносовићи]] су на знак који је [[мач]]ем дао сам [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаљ Хранић]] напали Павла и тешко га ранили, а његовог сина [[Петар I Павловић|Петра]] и посланика [[Браило Тежаловић|Браила Тежаловића]] су заробили. Заверу су организовали сам краљ [[Стефан Остоја Котроманић|Остоја]] и војвода Сандаљ због политичких сукоба са Павлом, оптуживши га за издају краљевства. Према првобитном плану, Павлов син Петар је требало да буде ослепљен, а поседи Павловића подељени између Сандаља и Златоносовића, који су се надали [[Босанско Олово (град)|Олову]], које се налазило уз њихове поседе, али се од тог плана одустало и Петру су остављени очеви поседи. Целом чину је присуствовао и посланик [[Дубровачка република|Дубровачке републике]] [[Никола Гучетић]] и [[Влатко Тумурлић]]. Сам Павле је убрзо умро од последица рана које је задобио, али је зато Петар пуштен да се врати на породични посед и настави управљање њиме. Као сведок овог напада Петар је за смрт свога оца директно окривио Сандаља, што је целокупни [[Југоисток|југоисточни]] део [[БиХбосна и Херцеговина|данашње Босне и Херцеговине]] гурнуло у рат између [[Павловићи|Павловића]] са једне и Сандаља односно [[Косаче|Косача]] са друге стране. Највећа последица овог жестоког сукоба за који је деловало да се може окончати само потпуним уништењем једних или других било је директно укључивање [[Османлије|Османлија]] у њега, прво на страни Павловића, а потом и на Сандаљевој страни, иако су они ''-{[[de facto]]}-'' радили искључиво за себе и постепено освајали делове краљевине Босне. Сам сукоб се временом смирио, тако да су обе породице практично нестале са [[Османлијско освајање Босне и Херцеговине|османлијским освајањем Босне и Херцеговине]].
 
== Његов посед ==
 
Поред породичне баштине у [[Исток|источној]] [[Босна (област)|Босни]] око [[Прача (река)|Праче]], између [[Река Криваја|Криваје]], [[Река Дрина|Дрине]] и [[Река Лим (река)|Лима]], он је [[1391]]. године преузео део [[Конавла]], док су остатак преузели Влатко Вуковић и [[Косаче]] са којима је на [[Конављанске Леденице|Леденицама]] имао заједничку царину ка [[Дубровачка република|Дубровачкој републици]].
 
Значајнији градови у [[север]]ном делу његових земаља били су:
Ред 49:
* [[Пале|Пале - Градина на извору Паљанске Миљацке]]
* [[Борач на Прачи|Борач]]
* [[Дрински Вишеград|Вишеград]]
* [[Добрун]]
* [[Горажде]]
* [[Прача (град)|Прача]]
* [[Босанско Олово (град)|Олово]]
док су у [[Југ|јужном]] делу најзначајнији били:
* [[Билећа]]