Константин III Ираклије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 6:
| опис_слике = Ираклије, Ираклије Нови Константин и Ираклиона на обверсу златног новца.
| пуно_име =
| датум_рођења = [[3. мај]] [[612|612.]]
| место_рођења =
| држава_рођења =
| датум_смрти = [[641|641.]]
| место_смрти =
| држава_смрти =
Ред 23:
| деца =
}}
'''Ираклије Нови Константин''' (рођ. 3. маја [[612]]. - умро 24. или 26. маја [[641]]. године) био је [[Византијавизантијско царство|византијски]] цар из [[Ираклијева династија|Ираклијеве династије]] и владао је царством од [[11. јануар]]а [[641]]. до своје смрти у мају исте године. Ираклије Нови Константин је званично царевао под владарским именом Константин тако да се у модерној литератури често спомиње и као ''Константин II'', ''Константин III'' или ''Ираклије Константин'' <ref> У чланку је коришћен назив Ираклије Нови Константин у складу са обликом имена заступљеним у списку византијских царева у приручнику Острогорског који је најутицајнији и најдоступнији у нашој средини. Међутим, у тексту и сам Острогорски користи назив Константин III.</ref>.
 
Ираклије Константин је рођен у Константинопољу [[3. мај]]а [[612]]. као једини син цара [[Ираклије|Ираклија]] и Фабије Еудокије. Царица Фабија је боловала од епилепсије и умрла је исте године када је свом супругу родила сина. После годину дана Ираклије се оженио рођеном сестричином [[Мартина (Ираклијева супруга)|Мартином]] што је дочекано са неодобравањем па и отвореним незадовољством унутар царске породице, у високим црквеним круговима и међу цариградском светином.
Ред 29:
Свестан непополураности свог брака са Мартином, Ираклије је покушао да јавно прикаже како се не одриче Фабијине деце, ћерке Еудокије и сина Ираклија Новог Константина кога је [[613]]. прогласио за савладара. Већ [[629]]. или [[630]]. године Ираклије је оженио свог најстаријег сина својом синовицом Грегоријом. У овом браку Грегорија му је родила два сина Ираклија, који је касније постао познатији јавности као [[Констанс II Погонат|Констанс]], и Теодосија.
 
Када је Ираклије умро у фебруару [[641]]. за собом је оставио као престолонаследнике двадесетосмогодишњег Ираклија Новог Константина и петнаестогодишњег Ираклија II, познатијег као [[Ираклона|Ираклиона]], Мартининог сина. По царевом тестаменту, који је Мартина представила цариградском сенату, Ираклијеви синови су требали да владају као савладари и да притом поштују Мартину као ''царицу и мајку''. Учешће Ираклијеве удовице у власти је одбачено, али су синови преминулог цара прихваћени као цареви-савладари.
 
Ираклије Нови Константин је изгледа уживао већу подршку цариградске светине, али је већ био тешко болестан, највероватније од [[Туберкулоза|туберкулозе]]. Како би придобио подршку војске, Константин је поделио 50 000 војницима. Новац за одбрану [[Египат|Египта]], Константин је набавио тако што је наложио да се из Ираклијеве гробнице уклони све драгоцености скупа са царском круном. И поред свега, муслимански Арапи су заузели већи део провинције и цариградска влада је изгубила једну од најбогатијих источних провинција.
Ред 48:
{{низ|
пре=[[Ираклије]]|
списак=[[Списак византијских царева|Византијски цареви]] <br />([[641]])|
после=[[Ираклона|Ираклиона]]}}
 
{{Римски цареви}}