Лав IV Хазар — разлика између измена

| датум_рођења = [[25. јануар]] [[750|750.]]

| датум_смрти = [[8. септембар]] [[780|780.]]

'''Лав IV Хазар''' (рођ. [[25. јануар|25. јануара]] [[750]]. - умро [[8. септембар|8. септембра]] [[780]]. године) био је [[Византијавизантијско царство|византијски]] цар од [[775]]. до своје смрти [[780]]. године. Био је последњи иконоборачки цар из [[Исавријска династија|Исавријанске (Сиријске) династије]] и након његове смрти царица удовица [[Ирина (царица)|Ирина]] је [[787]]. обновила култ икона. Тиме је, како се временом показало, завршен први период [[иконоборство|иконоборства]].

У погледу верске политике, Лав Хазар је формално следио политику свог оца Константина V који је био фанатични иконоборац. Међутим, можда и под утицајем своје иконофилске супруге Ирине, Лав је у односу на свог деду Лава III и ова спроводио благу политику. Дозволио је свим прогнаним иконофилима да се врате у своја места, а када је патријарх Никита умро, цар је на његово место довео Павла који није спадао у убеђене иконокласте. Поред тога, док је Константин V прогонио монахе, као најчвршће иконофиле, Лав IV је поново дозволио да монаси заузму епископске столице. Најоштрије мере против иконофила Лав је спровео када је неколико дворских евнуха ухваћено да поштује иконе супротно канонима иконоборачког сабора из [[754]]. године. После истраге ови иконофили су у августу [[780]]. године похапшени, избичевани и ошишани што је било понижење намењено осуђеним криминалцима. Након тога, додатно су понижени вођењем улица Цариграда све до тамнице. Доцније је један од пребијених, Теофан, преминуо и касније је проглашен за мученика. Тек у каснијој традицији и царева супруга Ирина је додата списку притајених иконофила на царском двору. По [[Георгије КедренКедрин|Георгију Кедрену]], историчару из 12. века, Ирина је откривена да поштује иконе након чега ју је бесни супруг заувек избацио из царске ложнице.

списак=[[Списак византијских царева|Византијски цареви]] <br />([[775]] - [[780]])|