Јован VII Палеолог — разлика између измена

| датум_рођења = [[1370|1370.]]

| датум_смрти = [[22. септембар]] [[1408|1408.]]

'''Јован -{VII}- Палеолог''' ({{јез-грч|Ιωάννης Ζ' Παλαιολόγος}}, живео [[1370]] — [[1408]]) је био [[списак византијских царева|византијски цар]] ([[1390]]), син [[Андроник IV Палеолог|Андроника -{IV}-]] ([[1376]] — [[1379]]) и његов савладар ([[1376]] — [[1379]]), царски регент ([[1399]] — [[1403]]) у име свог стрица [[Манојло II Палеолог|Манојла -{II}-]] (савладар [[1373]] — [[1391]], цар [[1391]] — [[1425]]) и управник Солуна ([[1403]] — [[1408]]). Био је ожењен [[Ирина Гатилузио|Ирином Гатилузио]] са којом је имао неколико деце, од којих је најзначајнији његов син [[Андроник V Палеолог|Андроник]].

После прве побуне свога оца [[1373]]. године која није успела, заједно са њим је делимично [[Слепило|ослепљен]], али га то није спречило да настави да игра важну улогу у борби за власт у Византији. Након друге побуне његовог оца и преузимања власти уз помоћ [[ЂеновљаниЂенова|Ђеновљана]] [[12. август|12.08.]][[1376]]. године, трогодишњи Јован је овенчан за савладара. Међутим свега три године касније, у Византији је [[1. јул|01.07.]] [[1379]]. године дошло до новог преврата којим су [[Јован V Палеолог|Јован -{V}-]] ([[1341]] — [[1376]], [[1379]] — [[1390]], [[1390]] — [[1391]]) и Манојло (-{II}-) враћени на трон, а Андроник и његов син Јован су збачени са власти, али им су им на управу додељени поседи око [[Селимврија|Селимврије]], [[Хераклеја Линкестис|Хераклеје]] [[Радосто|Радоста]] и [[Панидос]]а. Претпоставља се да је јуна [[1385]]. године после смрти свога оца који је поново неуспешно покушао да преузме власт, Јован преузео самосталну управу над тим поседима.

Развој ситуације на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]] после [[КосовскиКосовска бојбитка|Косовског боја]] [[15. јун|15.06.]] [[1389]]. године и долазак [[Бајазит I|Бајазита -{I}-]] ([[1389]] — [[1402]]) на власт, довели су до новог притиска на Византију. Нови султан је свог противника решио да ослаби подстицањем Јована на побуну против његовог деде и имењака који је владао ''Царством''. Уз помоћ [[Османлије|османлијских]] снага, подршку дела [[Властела|властеле]] и права [[Примогенитура|примогенитуре]], он је [[14. април|14.04.]] [[1390]]. године преузео контролу над Цариградом и прогласио се царем. Његова узурпација престола и јасна Бајазитова подршка, тумачени су на ''Западу'' као увод у османлијско заузеће Цариграда, о чему сведочи и чињеница да је [[Млетачки сенат]] у то доба својој делегацији коју је упућивао у Цариград дао посебне инструкције, за случај да у доба када они пристигну до ''Царице свих Градова'' на [[Златни рог|Златном рогу]] буде владао Бајазит. Међутим, као и приликом свргавања његовог оца, поново је на сцену ступио његов [[српски сроднички односи|стриц]] Манојло (-{II}-) који је пред Јованом побегао на [[Лимнос|Лемнос]]. Он је два пута неуспешно покушао да продре у град, да би му [[17. септембар|17.09.]] [[1390]]. године то и успело, чиме је Јован V по четврти пут враћен на престо.

Девет [[година]] касније, након пет година [[Опсада Цариграда (1394)|блокаде Цариграда]], Јованов стриц Манојло -{II}- је отишао на ''Запад'' у покушају да покрене нови [[крсташки ратови|крсташки поход]] против Османлија. У његовом одсуству, царски [[регент]] постао је Јован. Током четворогодишњег Манојловог одсуства, он је успешно водио одбрану града који је на крају спашен османлијским [[Битка код Ангоре|поразом код Ангоре]]. Иако се налазио у позицији да поново покуша да узурпира власт, Јован то није учинио чак и када је Бајазит умро после Ангоре, а Манојло продужио свој останак на ''Западу''. Сам цар се и сам прибојавао ове могућности, због чега је своју супругу [[Јелена Драгаш|Јелену]] и двојицу синова [[Јован VIII Палеолог|Јована (''-{VIII}-'')]] (савладар [[1421]] — [[1425]], цар [[1425]] — [[1448]]) и [[Теодор II Палеолог|Теодора (''-{II}-'')]] (морејски деспот [[1407]] — [[1443]]) склонио у [[Морејска деспотовина|Морејску деспотовину]] код свог млађег брата [[Теодор I Палеолог|Теодора -{I}-]] (морејски деспот [[1382]] — [[1407]]). По Манојловом повратку у престоницу, он му је предао власт после чега се повукао у [[Солун]] који му је додељен на управу и у коме је и умро [[1408]]. године.

Јован је био син Андроника -{IV}- Палеолога и [[Кераца Шишман|Кераце Шишман]] која је била ћерка [[Бугарскисписак царбугарских владара|бугарског цара]] [[Јован Александар|Јована Александра]] ([[1331]] — [[1371]]) који су поред њега имали и две ћерке.

Био је ожењен [[Ирина Гатилузио|Ирином Гатилузио]], из [[Ђенова|ђеновљанске]] породице [[Гатилузио]] која је донела победу [[1354]]. године његовом деди Јовану -{V}- у сукобу са његовим [[Прадедасрпски сроднички односи#Директни рођачки односи различите генерације, преци|прадедом]] [[Јован VI Кантакузин|Јованом -{VI}-]] ([[1331]] — [[1371]]), за шта су награђени [[Лезбос]]ом којим су управљали до османлијског освајања [[1462]]. године. Са њом је имао неколико деце, од којих је најзначајнији његов син:

* [[Андроник V Палеолог|Андроник]] ([[1400]] — [[1407]]), који је ''-{[[de iure|de jure]]}-'' био његов савладар, иако је био само [[дете]] и умро пре њега

списак=[[Списак византијских царева|Византијски цареви]]</br>([[1390]])|