Постум — разлика између измена

Током [[криза 3.III века|кризе 3. века]] која је захватила Римско царство један од најтежих удараца се одиграо [[259]]. када је цар [[Валеријан]] заробљен и одведен у сужањство од стране [[Сасанидскосасанидско царствокраљевство|персијског краља]] [[Шапур I|Шапура I]]. Валеријанов [[син]] и савладар, [[Галијен]] морао је да упорно брани Италију и подунавске провинције од навала варварских [[АламаниАлемани|Аламана]] и [[Сармати|Сармата]] и истовремено води борбу са бројним узурпаторима ([[Ингенус]] и [[Регалијан]] у Подунављу, [[Макријан МајорСтарији|Макријан]] и [[Квијет]] у Египту).<ref> О Валеријану и Галијену: ''CAH XII'', стр. 41-48; -{Potter}-, стр. 252-264. </ref>. У пролеће [[260]]. [[Јутунги]], једна од аламанских скупина, су предузели поход на Италију и успели су да, и поред Галијенове потере, са собом одведу велики број заробљеника. Судећи по [[Латински језик|латинском]] натпису, пронађеном [[1992]]. у [[Немачка|немачком]] граду [[Аугзбург|Аугзбургу]], [[22. април|22. априла]] и [[23. април|23. априла]] [[260]]. Јутунге је пресрела римска војска из Германије и Реције предвођена војсковођом Марком Симплицинијем Генијалидом, потпуно их поразила и ослободила неколико хиљада италских заробљеника. Натпис, који је подигнут [[12. септембар|12. септембра]] [[260]]. је датован по конзулату августа Постума и извесног Хоноратијана. Другим речима, Постумова владавина је започела највероватније после пораза Јутунга у периоду између маја и јула.<ref> О натпису из Аугзбурга: -{Potter}-, стр. 256-266.</ref> По историчару [[Зосим|Зосиму]], који је своју ''Нову историју'' саставио око [[500]]. гоодине, Постум је, као намесник [[Доња Германија|Доње Германије]], плен задобијен у походу разделио војницима. Против овог потеза су реаговали Галијенов син и савладар [[Салонин]] и [[преторијански префект]] Силван који су затражили да се већ раздељени плен врати. Војска се тада побунила, опсела Колонију Агрпипину, данашњи [[Келн]], где су се Салонин и Силван налазили, а по заузимању града и убиства младог цара и његових људи, легионари су Постума изабрали за цара. Његову власт су, сем германских провинција, прихватиле и [[Галија]] (сем Нарбонске Галије тј. [[Прованса|Провансе]]) и [[Британија (римска провинција)|Британија]]. После [[261]]. и [[Хиспанија]] је признала Постума за свог владара <ref> -{Potter}-, стр. 257. </ref>.

Када је у Подунављу најзад завладало затишје, [[Галијен]] је [[265]]. године организовао опсежан поход против Постума. У почетку Галијен је био успешан и опсео је Постума у галском граду који извори нису именовали. Међутим, приликом једног обиласка попришта борби, Галијен је рањен [[стрелаstrijela|стрелом]] од стране једног од опседнутих. Његова рана се затим искомпликовала и цар се повукао јужно од [[Алпи|Алпа]] да би се [[266]]. поново посветио борби са [[Готи|Готима]] на Балкану. У Медилану (данашњем [[Милано|Милану]]) Галијен је оставио војсковођу [[Ауреол|Ауреола]] да брани Италију од упада варвара и потенцијалног похода галоримског цара Постума. Почетком [[268]]. године, рачунајући на Галијенову удаљеност, Ауреол се прогласио за цара у Милану. Галијен се брзо вратио у Италију, потукао Ауреола и натерао га да се склони у Милан. Ауреол је одатле признао Постума за свог савладара највероватније у покушају да добије војну помоћ и ослободи се опсаде. Постум се ипак није огласио по питању ове понуде, а Ауреол је убијен од стране војника новог цара [[Клаудије II Готски|Клаудија II Готског]], који је преузео римски престо након што су балкански официри почетком септембра [[268]]. извели атентат на Галијена <ref> -{Potter}-стр. 264. За детаљнију верзију догађаја: CAH XII, стр. 47-48.</ref>.