'''Јован -{III}- Дука Ватац''' ({{јез-гр|Ιωάννης Γ΄ Δούκας Βατάτζης}}; рођен око [[1192]]. у [[ДимотикаДидимотика|Димотици]], умро је [[3. новембар|03.11.]] [[1254]]. године у [[Нимфеј]]у) је био [[никејско царство#Никејски цареви|никејски цар]] ([[1222]] — [[1254]]) из [[Династија Ласкариса|династије Ласкариса]], супруг [[Ирина Ласкарис|Ирине Ласкарис]], ћерке [[Теодор I Ласкарис|Теодора -{I}-]] ([[1204]] — [[1222]]) и један од највећих [[Византијскисписак владаривизантијских царева|византијских владара]]. Он је као способан [[војсковођа]] (иако је патио од [[Епилепсија|епилепсије]]) преузео власт [[1222]]. године и наследио свог [[српски сроднички односи|таст]]а на престолу који је успео да одбрани у борбама са Теодоровом браћом која су му оспорила право на то. Захваљујући споразуму са [[Селџуци]]ма и добрим односима са антипапски настројеним [[Фридрих II, Хоенштауфенцар Светог римског царства|Фридрихом -{II}-]] ([[1212]] — [[1250]]), он се окренуо обнови власти на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]]. Без борбе је заузео [[Солун]] [[1246]]. године и овладао [[Тракија|Тракијом]], [[Македонија (област)|Македонијом]] деловима [[Република Албанијаалбанија|данашње Албаније]] око [[Кроја|Кроје]], успео је да себи потчини [[Епирска деспотовина|Епирску деспотовину]] [[1252]]. године, а уз помоћ [[Византијска морнарица|морнарице]] је овладао значајним [[Егејскагрчка острва|егејским острвима]] ([[Лезбос]], [[Хиос]], [[Самос]], [[Икарија]] и [[Родос]]). Он је током своје тродеценијске владавине успео да Никејско царство од скромне провинцијске државе уздигне на ранг најјаче регионалне силе. Иако није успео да [[Опсада Цариграда (1235)|заузме Цариград]] [[1235]]. године у сарадњи са [[Бугари]]ма, сматра се да је директно његова владавина довела до коначног [[Ослобођење Цариграда (1261)|ослобођења Цариграда]] и [[Обнова Византије (1261)|обнове Византије]] [[1261]]. године. На унутрашњем плану је много учинио на пољу [[Правосуђе|правосуђа]], али и подизања [[болница]] и помагања сиротињи заједно са својом супругом Ирином, због чега је након смрти [[канонизација|канонизован]] као ''свети цар Јован Милостиви''.
== Породица и порекло ==
Претпоставља се да је Јован био син војсковође Василија Ватаца и неке рођаке царева [[Исак II АнђелАнђео|Исака -{II}-]] (прва влада [[1185]] — [[1195]], друга влада [[1203]] — [[1204]]) и [[Алексије III АнђелАнђео|Алексија -{III}-]] ([[1195]] — [[1203]]). Он се [[1212]]. године оженио Ирином Ласкарис, ћерком никејског цара Теодора Ласкариса који га је одредио за свог наследника. Са њом је имао једног сина [[Теодор II Ласкарис|Теодора (-{II}-)]] који га је наследио. После Иринине смрти [[1239]]. године се оженио по други пут Констанцом, ванбрачном ћерком Фридриха -{II}- са којом није имао деце.
