Констанције Гал — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато {{bez_izvora}} |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 22:
| деца =
}}
'''Флавије Клаудије Констанције Гал''' ([[латински језик|лат]]: ''Flavius Claudius Constantius Gallus''; око 325/326 - [[354]]) или краће '''Констанције Гал''' ({{јез-лат|Constantius Gallus}}), био је савладар нижег ранга, [[Цезар (титула)|цезар]], [[Римско царство|римског цара]] [[Констанције II|Констанција II]]. Констанције Гал је од [[351]]. до [[354]]. био савладар [[Август (титула)|августа]] Констанција и [[српски сроднички односи|зет]], а погубљен је по августовом наређењу услед сумње да тежи узурпацији царског положаја.
Гал је рођен око 325/6. у браку [[Јулије Констанције|Јулија Констанција]], сина [[Констанције I Хлор|Констанција I Хлора]], и његове прве супруге Гале. Доцније се Јулије Констанције оженио по други пут и добио сина Флавија Клаудија Јулијана, будућег цара [[Јулијан
После Константинове смрти [[337]]. године римска војска у Константинопољу се побунила и побила све мушке припаднике споредних грана [[Константинова династија|Константинове династије]]. Јулије Констанције је такође убијен, док су његови синови Гал и Јулијан остављени у животу. Гал је наиме био тешко болестан, тако да се није очекивало да ће преживети, док је Јулијан био премлад. Констанције II је дечаке прво поверио бризи утицајног [[Епископ|епископа]] [[Евсевије Никомедијски|Евсевија Никомедијског]], а после Евсевије смрти послати су на царско имање Мацел у [[Кападокија|Кападокији]] где су живели у некој врсти кућног притвора.
Ред 30:
Када је у то време бездетном Констанцију [[351]]. затребао представник династије на истоку позвао је Гала у [[Сирмијум|Сирмиј]] и прогласио га за свог цезара. Након тога се цезар Констанције Гал са својом невестом Константином упутио у [[Антиохија|Антиохију]], а Констанције II се упустио у поход на запад против узурпатора [[Магненције|Магненција]]. Ипак, поред Константине, Констанције је новог цезара окружио сопственим пробраним људима који су требали да га контролишу. Галова владавина истоком почела је успешно суровим гушењем устанка [[Јевреји|Јевреја]] [[351]]. или [[352]]. године. Када је у Антиохији избила глад, Гал је похапсио локалне сенаторе и осудио их на смрт пошто су као велепоседници манипулисали ценама жита. Сенатори су на крају поштеђени, али је незадовољна светина на Галов подстрек убила намесника [[Сирија|Сирије]] Теофила. Констанције је затим послао у инспекцију [[Преторијански префект|преторијанског префекта]] Домицијана који је Гала у августово име позвао у Италију. Цезар је узвратио тако што је подбунио војнике који су убили и Домицијана и још неколико царских чиновника. Када је у [[Тир|Тиру]] у [[Феникија|Феникији]] откривен тајно припремљени царски пурпурни огртач Гал је организовао суђење и погубио локалног намесника. Констанције је после низа сумњивих дешавања на истоку успео да дозове цезара Гала [[354]]. године. [[Константина]], која је кренула прва свом брату је умрла у путу, а Гал је још више продубио августову подозривост свечаним уласком у [[Цариград]] и организацијом коњских трка на градском хиподрому. Током дањег пута на запад Гал је постепено лишен војне пратње, а затим и ухапшен у Петовиону (данас [[Птуј]] у [[Словенија|Словенији]]) и убијен у [[Пула|Пули]]. По [[Либаније|Либанију]] и [[Јован Зонара|Јовану Зонари]] главни кривац за Галову смрт био је Констанцијев злобни коморник и близак саветник, [[евнух]] Еусебије.
Константина и Гал су, према [[Јулијан
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Constantius Gallus}}
* [http://www.roman-emperors.org/gallus.htm Thomas M. Banchich, "Gallus Caesar", ''De Imperatoribus Romanis'']
| |||