Ана Савојска — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато {{bez_izvora}}; козметичке измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 22:
| деца =
}}
'''Ана Савојска''' (1306–1359), рођена као Ђована (Јована), била је [[Савоја|савојска]] грофица и [[
Рођена је [[1306]]. као Ђована, ћерка савојског грофа Амедеа V и његове друге супруге Марије, војвоткиње од [[Брабант]]а. Доцније је испрошена за византијског цара Андроника III, који је од [[1321]]. био савладар свог [[
Андронику III, који из претходног брака није имао деце, родила је две ћерке и два сина:
* Марију (преименовану у Ирину) (1327 - после 1356), која се удала за [[Друго бугарско царство|бугарског цара]] Михаила IV Асена, савладара свог оца [[
* Јована V Палеолога ([[18. јун]] [[1332]] — [[16. фебруар]] [[1391]]), византијског цара од [[1341]]. до [[1391]]. године.
* Михаила Палеолога (1337 - пре 1370), познатог по надимку Порфирогенит, који је носио титулу [[деспот]]а.
* Ирину (преименовану у Марију) (умрла 1401), која се удала за [[Ђенова|Ђеновљанина]] [[Франческо I Гатилузио|Франческа I Гатилузија]], господара острва [[Лезбос]].
Када је [[15. јун]]а 1341. Андроник III преминуо, престо је наследио Јован V, који је тек требало да напуни девет година. Очекивало се да положај регента преузме Андроников најбољи пријатељ и блиски сарадник [[Јован VI Кантакузин|Јован Кантакузин]]. Ипак, када је Кантакузин напустио престоницу приликом једног ратног похода, у Константинопољу је дошло до преокрета. Царица-мајка Ана Савојска је склопила савез против Кантакузина са [[Цариградска патријаршија|цариградским патријархом]] [[Јован XIV Калекас|Јованом XIV Калекасом]] и амбициозним дворанином [[Алексије Апокавк|Алексијем Апокавком]]. Трочлано намесништво је Кантакузина прогласило за јавног непријатеља, али се војсковођа прогласио за цара у трачкој тврђави Дидимотика. На крају, сукоб између Јована Кантакузина и цариградског регентства се претворио у дуг и разоран [[грађански рат у Византији 1341-1347|грађански рат (1341-1347)]]. Кантакузин је у почетку имао подршку српског краља [[Стефан Душан|Стефана Душана]], док је бугарски цар [[Јован Александар|Иван Александар]] помагао регенте. У ствари, и српски и бугарски владар су освајали и пустошили византијске територије за свој рачун, а прилике су се погоршале када се Кантакузин окренуо сарадњи са [[Orhan I|Орханом I]], владаром из [[Османско царство|османске династије]].
С друге стране, Ана Савојска је тражила савезнике и у Западној Европи. Писала је [[Папа Клемент VI|папи Клементу VI]] у [[Авињон]] у лето 1343. изјављујући му своју лојалност. Та иницијатива прошла је без резултата, али је у августу исте године у [[Венеција|Венецији]] успела да добије зајам од 30 000 дуката при чему је морала да заложи царски накит. Ипак, [[1347]]. Кантакузин је тријумфовао у грађанском рату и постао је, као [[Јован VI Кантакузин|Јован VI]], савладар младом Јовану V који је затим оженио Кантакузинову ћерку Јелену.
Ана Савојска је [[1351]]. заувек напустила Цариград и отишла је у [[Солун]]. Ту је имала свој двор, издавала је законске акте и ковала сопствени новац. Њен последњи државнички потез био је дар који је упутила солунском манастиру [[Свети Козма и Дамјан|Светих бесребника Козме и Дамјана]] што наговештава да је, можда, била лошег здравља. Преминула је у Солуну [[1359]]. као монахиња Анастасија.
| |||