Јован Дука (цезар) — разлика између измена

'''Јован Дука''' ({{јез-грч|Ιωάννης Δούκας}}) је био [[Византијско царство|византијски]] племић из [[Породица Дука|породице Дука]] и [[Цезар (титула)|цезар]], из друге половине [[11. век|XI век]]а. Био је брат цара [[Константин X Дука|Константина X]] ([[1059]]—[[1067]]) и једно време најутицајнија личност у Византији, током владавине његовог младог братанца, [[Михајло VII Парапинак|Михајла VII]] ([[1071]]—[[1078]]), кога је довео на власт [[Државни удар|државним ударом]].

Јован Дука је припадао значајној и имућној племићкој породици Дука и био је један од војних заповедника из источних ([[Мала Азија|малоазијских]]) провинција, који су сачињавали посланство упућено цару [[Михајло VI Стратиотик|Михајлу VI]] ([[1056]]—[[1057]]). Он је одбио да прихвати њихове захтеве, што је довело до отворене побуне која је на власт довела [[Исак I Комнин|Исака Комнина]] ([[1057]]—[[1059]]). После Исакове смрти, нови цар је постао Јованов брат Константин, а Јовану је додељена висока титула цезара. Помогао је [[1061]]. године у гушењу побуне<ref name="ODB">{{ODB}}</ref>, а после братове смрти настојао је да истакне права свог братанца Михајла VII насупрот владавини његове мајке [[Евдокија Макремболица|Евдокије]], која је своју владу покушала да ојача, удајом за [[Роман IV Диоген|Романа (IV) Диогена]] ([[1068]]—[[1071]]). Због својих настојања да збаци Романа, Јован је приморан да напусти [[Цариград]] и оде у [[егзил]] у [[Битинија|Битинију]]<ref name="ODB" />.

Породица Дука и Јован, као њен представник, противили су се Евдокијином избору и владавини Романа, што је свој врхунац доживело у [[Битка код Манцикерта|бици код Манцикерта]] [[1071]]. године. Јован син, Андроник, који је командовао резервним снагама које су чувале леђа главнини снага, предвођених самим царем Романом, у кључном тренутку није ушао у битку, већ је напустио бојиште, због чега су преостале [[Византијска војска|византијске снаге]] доживеле пораз, а сам Роман је заробљен. Цар је са вођом [[Селџуци|Селџука]], [[Алп Арслан]]ом, уговорио мир, након чега је био ослобођен уз плаћање откупа, али су у његовом одсуству Дуке, предвођене Јованом, извршиле државни удар и на власт је доведен млади Михајло VII, а најутицајнији људи у држави постали су сам Јован и Михајлов учитељ [[Михаило Псел|Михајло Псел]].

Јован је свог братанца упознао са [[Нићифорица|Нићифорицом]], који је врло брзо остварио велики утицај на младог Михајла и потиснуо Јована и [[МихајлоМихаило Псел|Псела]]. Јован је [[1074]]. године упућен против снага одбеглог византијског [[плаћеник]]а, [[Урсел од Бајела|Урсела од Бајела]]. Међутим, његове снаге су поражене, а он је заробљен, после чега га је Урсел користио као марионетског претендента на трон<ref name="ODB" />, док га [[Селџуци]] нису заробили. Касније је за њега плаћен откуп и он је ослобођен, након чега се замонашио да би избегао кажњавање због побуне<ref name="ODB" />.

Услед унутрашњих немира у држави, Јован је подстакао Михајла VII да абдицира у корист [[Нићифор III Вотанијат|Нићифора Вотанијата]] ([[1078]]—[[1081]]), а своју унуку [[Ирина Дука|Ирину]] (ћерку свог сина Андроника) је удао за [[Алексије I Комнин|Алексија Комнина]] ([[1081]]—[[1118]]). Касније је подржао његову побуну и на састанку у [[Цурулон]]у његово проглашење за цара.

Преминуо је око [[1088]]. године. Поред [[Политика|политичког]] и [[Војска|војног]] ангажмана, он се занимао и за [[Култура|културу]]. Најстарији познати рукопис дела [[Константин VII Порфирогенит|Константина Порфирогенита]] ([[913]]—[[959]]) ''„[[De administrando imperio|О управљању Царством]]“'', потиче из његове личне [[Библиотека|библиотеке]], а сачувана је и његова интензивна преписка са [[МихајлоМихаило Псел|Михајлом Пселом]], једним од најученијих људи тог доба.

* [[Михајло VII Парапинак|Михајло VII Дука]]