Хенрик I Фландријски — разлика између измена

| држава_смрти = [[Латинско царство|Латинско Царство]]

[[23. јун|23. јуна]] [[млетачка флота]] је стигла у [[Сан Стефано]] и почела да опседа [[Цариград]]. Сам [[списак византијских царева|византијски цар]] [[Алексије III Анђео]], кад је видео да његов зет [[Теодор I Ласкарис]] безуспешно покушава да одбрани град, [[17. јул|17. јула]] је побегао у Бугарску. Ослепњени [[Исак II Анђео]] који је владао Византијом од [[1185|1185.]]. до [[1195]]. враћен је на престо, а [[1. август|1. августа]] Алексије IV Анђео његов син крунисан је за његовог сувладара. [[Млетачка република|Млечани]] којима се није напуштао Цариград, тражили су исплату од 100 000 сребрних марака за помоћ, а кад то од Алексија нису добили, наставили су опсаду. Почетком јануара 1204. године народ незадовољан Алексијем га ја задавио, а [[Исак]] ја умро од страха. За цара је доведен [[војвода]] [[Алексије V Дука Мурзуфл]]. Крсташи су [[13. април|13. априла]] освојили град, неколико дана пре тог догађаја Алексије V је побегао, а за цара је изабран [[Теодор]], који је побегао у Никеју и ту основао државу. Уследиле су пљачке града.

После Калојанове погибије, Хенрик је Бугарима код Филипопоља 2. августа 1208. године, нанео тежак пораз чиме је охрабрио устанке против краља Борила. Потом је Хенрик напао Никејце. Млечани су 1209. године склопили тајни савез између иконијског султана Кајата Косруа I и Хенрика против Теодора. Теодор се после успешног сузбијања Турака, окрануо против Хенрика, који је на Рундаку 15. октобра 1211. године извојевао велику победу и тако одсекао Никејско Царствоцарство од Егејског мора, Пергама до Нимфеја. На крају рат се наставио са малим снагама без освајања. За то време папа је због посредовао за мир Бугара са Угарском и Латинима. Хенрик је чак узео Борилову братучеду за жену. Убрзо потом 1214. године дошло је до латинско-никејског мира у Нимфеју. Тако су одређене вечне латинско-накејске границе.

Сукоби са Србима почињу када је Хенрик продро дубоко у Свету Горугору 1208. године.