Фотографија у Србији — разлика између измена

Непосредно после Првог светског рата [[Милан Роглић]], захваљујући помоћи француске владе, завршавазавршио је фотографски занат у Марсељу. ВраћаВратио се у Београд и постајепостао фото-репортер београдског вечерњег листа „Правда“. У том времену био је међу тројицом најпознатијих мајстора новинске фотографије. Пред сами [[Други светски рат]], постајепостао је званични фотограф у Председништву владе [[Милан Недић|Милана Недића]]. После рата радирадио као фотограф са радњом у улици [[Иво Лола Рибар|Иве Лоле Рибара]] 37 (Светогорска).

У огромном броју фотографија значајем и посебношћу се издваја једна. То је фотографија демонстрација по београдским улицама против приступања Краљевине Југославије [[Војни пуч од 27. марта 1941.|Тројном пакту]] 27. марта 1941. године, коју пореде са [[Ежен Делакроа|Делакроовом]] сликом „Собода предводи народ“, а која је после Другог светског рата постала обавезна у свим школским читанкама и уџбеницима, и која се по важности и квалитету репортерског израза, као и по важности догађаја о којим говори, сврстала у ред српске историјскеисторијских фотографијефотографија, заједно са фотографијама прелаза српске војске преко [[Везиров мост|Везировог моста]] у [[Први светски рат|Првом светском рату]] и [[Жорж Скригин|Скригинове]] [[Стојанка мајка КнежопољкаКнежoпољка|"Mајке Kнежопољке“Kнежпољке“]] настале у српском страдању Козарчана у Другом светском рату.