'''Јужна Србија''' данас најчешће означава јужни део [[Србија|Републике Србије]], а временом је појам мењао значење. Током прве половине [[20. век|20. века]] термин се употребљава за означавање простора данашње [[Република Македонија|Републике Македоније]], [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]], те [[Рашка област|Рашке области]]. Овај простор је у периоду од 1918. до 1922. године чинио '''[[Јужна Србија (провинција)|провинцију Јужну Србију''']] у оквиру [[Краљевина СХС|Краљевине СХС]]. У истом периоду је постојала и [[провинција Северна Србија]], која је заједно са Јужном чинила [[Србија (покрајина)|покрајину Србију]].
Од територијалне реорганизације после [[Други светски рат|Другог светског рата]], овај термин се не употребљава активно, пошто од тада већи део јужног дела Србије обухвата [[Косово и Метохија]], док се преостали део географски назива [[југоисточна Србија|југоисточном Србијом]].
== Види још ==
== Провинција Јужна Србија у Краљевини СХС ==
* [[Стара Србија]]
{{Посебан чланак|Покрајине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца}}
Провинција Јужна Србија у Краљевини СХС је обухватала крајеве које су [[Краљевина Србија|краљевине Србија]] и [[Краљевина Црна Гора|Црна Гора]] заузеле од [[Османско царство|Османског царства]] у [[Први балкански рат|Балканским ратовима]]. Овај простор је раније још називан и „[[Стара Србија|Старом Србијом]]”, јер су се ту налазиле средњовековне српске државе. Устав и сви закони раније Краљевине Србије ступили су на снагу у Јужној Србији указом [[Александар I Карађорђевић|регента Александра]] 30. јуна 1919. године. Тако је овај простор, који је ослобођен 1912. и 1913. године, изједначен у правном погледу са старим областима Краљевине Србије тек шест година након присаједињења. Јужна Србија се састојала од 16 округа. Од тога је 12 било предвиђено предлогом Закона о присаједињењу Старе Србије Краљевини Србији из 1913. године, а припојена су још и 4 округа која су након ослобођења била у саставу Краљевине Црне Горе (Пљеваљски, Бјелопољски, Берански и Метохијски округ).
