Социјалистичка Република Босна и Херцеговина — разлика између измена

| Тип_владавине = [[Народна република]]<br />[[Социјалистичка држава|Социјалистичка република]]

| Догађај1 = [[ЗАВНОБиХземаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Босне и Херцеговине|формирање ЗАВНОБиХ]]

| Следбеник = {{зас|Босна и Херцеговина|1992}} [[Република Босна и Херцеговина]] <br />{{зас|Република Српска}} [[Република Српска (1992—1995)|Српска Република Босна и Херцеговина]] <br /> [[Датотека:Flag of the Croatian Republic of Herzeg-Bosnia.svg|22п|border]] [[Хрватска Република Херцег-Босна|Хрватска заједница Херцег-Босна]]

Почетком [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата у Југославији]], [[1941]]. године, територија Босне и Херцеговине је ушла у састав усташке [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]]. Тада су отпочели масовни покољи усташа над српским становништвом, због чега је избио оружани устанак. Међу устаницима је убрзо дошло до отоврене поделе на [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]] и [[Југословенска војска у отаџбини|четнике]]. Партизане је организовала и предводила [[Савез комуниста Југославије|Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ), а главна жаришта њиховог устанка у БиХ били су подручја [[Босанска крајинаКрајина|Босанске крајине]] и [[Источна Босна|источне Босне]]. После слома партизанског устанка у Србији, крајем 1941, главнина и руководство партизанског [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] су прешли у БиХ, која је тада постала центар устанка у Југославији. На њеној територији вођене су одлучујуће борбе против окупатора - [[Друга непријатељска офанзива|Друга]], [[Трећа непријатељска офанзива|Трећа]] (''делимично''), [[Битка на Неретви|Четврта]], [[Битка на Сутјесци|Пета]], [[Шеста непријатељска офанзива|Шеста]] (''делимично'') и [[Десант на Дрвар|Седма непријатељска офанзива]].

У [[Јајце|Јајцу]] је [[29. новембар|29. новембра]] [[1943]]. године одржано [[Друго заседање АВНОЈ-а|Друго заседање АВНОЈ]]-а, на коме су ударени темељи нове државе и тај датум се у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] обележавао као Дана Републике. Пре тог заседања је у [[Мркоњић Град|Мркоњић-Град]]у, [[25. новембар|25. новембра]] [[1943]]. године, одржано Прво заседање [[Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Босне и Херцеговине|ЗАВНОБиХ]]-а на којем је [[Босна и Херцеговина|БиХ]] конституисана као самостална федерална јединица и тај датум се обилежавао (обележава се и данас) у СР БиХ као Дан Државности.

По ослобођењу земље почиње и изградња, а баш у СР БиХ се улазе највише труда путем [[Омладинске радне акције|радних акција]] (изградња [[пруга Брчко—Бановићи|пруга Брчко-Бановићи]] и [[Пруга Шамац-Сарајево|Шамац-Сарајево]]), као и изградњом индустријских гиганата у [[Зеница (град)|Зеници]] и [[Тузла|Тузли]]. СР БиХ се нагло индустријализовала и упоредо са развојем индустрије вршило се и школовање и описмењавање становништва. Тако се отварају и факултети у [[Сарајево|Сарајеву]], [[Тузла|Тузли]], [[Бања Лука|Бања Луци]] и [[Мостар]]у.

Независност је прогласила марта [[1992]]. године, а Уредбом „крњег“ Председништва СР БиХ, 8. априла 1992. назив јој је промењен у [[Република Босна и Херцеговина]]. Тада су на територији СР БиХ већ постојале [[Хрватска Република Херцег-Босна|Хрватска заједница Херцег-Босна]], основана 18. новембра 1991. и [[Република Српска (1992—1995)|Република Српска Босна и Херцеговина]], основана 9. јануара 1992. године. [[Народна скупштина Републике Српске|Народна скупштина Републике Српске Босне и Херцеговине]] је априла 1992. прогласила независност од Босне и Херцеговине и останак у Југославији. Након [[Рат у Босни и Херцеговини|рата]] на овим просторима, ступањем на снагу [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског споразума]] крајем 1995. године је настала „нова“ [[Босна и Херцеговина]] састављена од два ентитета: [[Федерација БиХБосне и Херцеговине|Федерације БиХ]] и Републике Српске.

* '''Председник [[Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Босне и Херцеговине|ЗАВНОБиХ]]-а (1943-1945)'''