Битка код Солферина — разлика између измена

|слика = Napoléon III à la bataille de Solférino..jpg

|опис_слике =Наполеон III у бици код Солферина

|место =Солферино, Италија

|резултат=француско-сардинијска победа

'''Битка код Солфе'''рина је битка између [[Француска|Француске]] и [[Краљевина Пијемонт-Сардинија|Пијемонта-Сардиније]] са једне стране и [[Аустријско царство|Аустрије]] са друге стране. Битка се одиграла [[24. јун|24. јуна]] [[1859]]. Била је то одлучна битка [[Други рат за уједињење Италије|Аустријско-сардинијског рата]], у којој су победили Француска и Сардинија под вођством [[Наполеон III Бонапарта|Наполеона III]] и [[Виктор Емануел II|Виктора Емануела II]].

 

Италија је дуго времена била подељена између Француске, Аустрије, Шпаније и Папске државе. Почетни сукоб Аустријско-сардинијског рата је била [[битка код Монтебела (1859)]] 20. маја 1859. Аустријске снаге су ту биле три пута бројније, али Французи су победили, па је аустријски главнокомандујући постао још опрезнији. Почетком јуна Ђуљаји је био близу железничкога чвора у Мађенту са доста развученом војском. Наполеон је напао чеоно преко Тичина са делом снага, а са другим делом је напао северније да би са бока напао Аустријанце. Француски план је успео па су се Аустријанци морали повући доста далеко до тврђава у источној Ломбардији, где је гроф Ђуљаји смењен.

 

Заповедништво је преузео сам цар [[Франц Јозеф|Франц Јозеф I]], осећајући да ће то бити једноставан задатак да се обрани добро утврђена аустријска територија иза реке Минчио. Франц Јозеф ће први и последњи пут командовати у бици код Солферина. Пијемонтска и француска армија су напредовали и заузели су [[Милано]] и кренули су источно да поразе Аустрију пре него што може Пруска да дође у помоћ. Аустријанци су сазанали да су се Французи зауставили код [[Бреша|Бреше]], па су одлучили да их изненаде наглим преласком у напад. И Французи су кренули у офанзиву, али ниједна страна није знала где се налази друга страна све док се нису срели. Аустријски 7. корпус је био раздвојен од главнине снага и успели су да обране Поцелонго. Остали део аустријске војске се повукао и препустио неколико градова Французима. У исто време у северном делу Ломбардије су италијански добровољци „Алпски ловци“ под заповедништвом [[Ђузепе Гарибалди|Ђузепеа Гарибалдија]] победили Аустријанце код Варезеа и Кома.

 

 

У бици је учествовало око 200.000 војника. Била је то највећа битка после [[битка код Лајпцига|битке код Лајпцига]] [[1813]]. Аустријску војску је предводио аустријски цар [[Франц Јозеф]]. После пораза у тој бици цар више никад није предводио војску. Битка је била од огромнога значаја у процесу [[Уједињење Италије|уједињења Италије]].

Битка је трајала око 9 сати и погинуло је 3.000 аустријских војника, а 10.807 је рањено, а 8.638 је нестало или заробљено. Савезничка војска је имала 2. 492 мртва, 12.512 рањених и 2.922 нестала или заробљена. Рањени војници би били докрајчени мецима или бајонетама на обе стране. Аустријанци су били поражени, а савезничка француско-пијемонтска војска је извојевала скупу победу.

 

Рат је потпуно финансијски исцрпео Француску. Осим тога Наполеон се бојао да ће у рат бити укључене и немачке државе Наполеон је почео да тражи излаз из рата па је потписао примирје са Аустријанцима у Вилафранци. Аустрија је предала Француској већину Ломбардије са Миланом, изузев аустријских тврђава [[Мантова]] и [[Лењано]] са околним територијем.

Француска је одмах те територије предала Пијемонту-Сардинији.

Битка је имала дугорочне последице на начин на који се води рат. [[Анри Динан|Жан Анри Динан]] је лично присуствовао бици и био је ужаснут страшним сценама убијања рањених бајонетама. Због тога је започео кампању, а [[1864]]. је предложио [[Женевске конвенције|Женевску конвенцију]] у којој је стајало да се морају поштедети болесни и рањени војници. Женевска конвенција је прихваћена 1864, а касније је допуњавана. Касније Жан Анри Динан оснива и [[Црвени крст]].